djunis82

Sve primerke vozila je baba. Ja sam uzeo auto koji je kupljen u Srbiji, od prvog vlasnika. Do 12.2017 odrzavan u ovlascenoj mrezi, poslednji servis na 153 a ja ga uzeo na 157. Ljudi, moj auto pored istog takvog iz uvoza nema poredjenja. Mislim na one stvari koje vidimo, stanje enterijera i karoserije. Jes da je opelo ali drugi sam prdnuo u sediste

Kakvo je to pitanje? Pa zbog AMSS  .

Prvo, to da li sam i kakav sam ja ekonomista, ti svakako NE ZNAŠ.
Drugo, to zašto čitam, od kada čitam i koliko analiziram ovu temu, takođe NE ZNAŠ.
Treće, ovo što ja pričam nije "naučni rad", već pokušaj logičkog izvlačenja zaključaka, jer ne verujem u "kalimero" stav, niti prihvatam "jadni mi" argumente
 
A generalno, u ad hominem raspravke ne ulazim.
Dakle, molim bez tih pandurskih pristupa u raspravi (ispitivanje motiva, podobnosti za diskusiju i slično)
Ovde tema nisam ja, nego vraćanje kilometraže.
Tako da, ako imaš šta, ti reci nešto na argumente koje sam izneo.

2.500 evra jeste stvarna cena za automobil star 15 godina i >300.000 km.
To sto mi ŽELIMO da je to cena za automobil sa kilometražom <200.000 jeste problem sagledavanja i prihvatanja stvarnosti 
Recimo da, u nekom idealnom svetu, postoji mogucnost da se ova zla praksa iskoreni.
Šta bi se dogodilo?
Dogodilo bi se to da na tržištu imamo:
- automobil star 15 godina, >300.000km, i DALJE po svojoj STVARNOJ ceni od 2.500 EUR
- automobil star 15 godina, <200.000km, po svojoj stvarnoj ceni od 3.500 EUR.
 
I pošto je platežna moć ovdašnjeg tržišta prilično ograničena (što se i vidi iz cenovne strukture tražnje za polovnjacima), to će u dužem roku rezultirati postepenim eliminisanjem ovih od 3.500 EUR (jer će to kupovati zanemarljiv broj ljudi), te će na tržištu ostati samo ovi sa >300.000km. I šta imamo na kraju? Isto ono što imamo i sad, po istoj ceni, samo sa pravom cifrom na km satu. I ko je tu ostvario benefit?
 
Šta se NE BI dogodilo?
Ne bi se dogodilo što bi, izleda očekivali, a to je da ovaj od <200.000km dođe na cenu od 2.500, odnosno da onaj od >300.000 spadne na cenu od 1.500. Jer, cena u Srbiji zavisi od nabavne cene u inostranstvu, a ona se neće tako lako pomeriti naniže zbog ovakve "turbulencije" u Srbiji
JEdna od lokalnih iracionalnosti.
 
Nešto slično onome što prosečni Srbenda očekuje od idealnog političara da radi kao Tito:
"Tito je krao i narodu davo. Ovi kradu i nikom ne dadu"
Sve dok kupac nije prisiljen da kupuje takvu robu, već se svojevoljno odlučuje za nju, ja bih rekao da on svesno prihvata rizik.

Ovo što radi Dule, onako kako je opisao, i nije neka prevara, već izlazak u susret iluzornim željama kupaca.
Kako ja to vidim?
 
Prosečan automobil, recimo C klase, karavan, star 15 godina, a da nije havarisan, u 95% slučajeva prešao je preko 300.000km.
Kada se uzme u obzir njegova nabavna cena preko, troškovi prevoza i zarada prodavca, recimo da je njegova cena Srbiji nekih 2.500 EUR.
To je jedini realni input.
Činjenica.
 
Kupci u Srbiji, po ne znam kom osnovu, očekuju da cena od 2.500 EUR koju oni plaćaju ovde, u Srbiji, treba da važi za automobil do nekih 200.000km, dok bi za isti takav, a koji je prešao preko 300.000km, trebalo da važi cena od manje od 2.000 EUR. 
To nije realni input.
To je ILUZIJA.
 
Šta prodavac može da uradi? (Za potrebe objašnjenja, pod "prodavcem" podrazumevam TRGOVCA automobilima, nekoga ko ostvaruje prihode njihovom prodajom na kontinuiranoj osnovi)
 
Recimo, ako se opredeli da uveze automobil tog godišta sa velikom pravom kilometražom
 
1. Postavi lokalnu tržišnu cenu 2.500 EUR, ali ostavi pravu kilometražu i... ČEKA...
U tom slučaju, treba da čeka nekih X sedmica ili meseci da bi se javio kupac koji razume činjenicu opisanu iz uvoda (o realno pređenoj kilometraži za to godište).
Za to vreme, drži novac zarobljen, a vremenom morao bi i da spusti cenu do nivoa troškova nabavke (ako npr. ne proda za godinu dana)
Realno, to je malo verovatni scenario za ljude kojima je prodaja automobila izvor prihoda.
To vreme za čekanje imaju prodavci koji prodaju lični automobil
 
2. Ostavi pravi kilometražu, a cenu spusti na nivo koji je "očekivan" za tu kilometražu.
Ako je spusti do nivoa troškova nabavke, onda je badava radio. Ako je spusti ispod, onda poklanja novac drugom
A i u tom slučaju je upitno koliko će čekati da to proda, jer će ljudi zazirati od te kilometraže. 
Dakle, ni ovaj scenario nije realan.
 
3. Postavi lokalnu tržišnu cenu, spusti kilometražu
Bingo, automobil se proda u normalnom roku.
 
Ako se opredeli za drugi pristup
Uveze automobil tog godišta sa malom (do 200.000) pravom kilometražom
Takav automobil bi u Srbiji imao, recimo, cenu od 3.500 EUR. 
Ma koliko se kupci zaklinjali u to da su voljni da plate i više za pravu i manju kilometražu, ljudi LAŽU (bar 95% kupaca).
Svako, ko bude video takav auto uvek će ga cenovno porediti sa onim što košta 2.500 EUR, a ima "istu" kilometražu.
I onda će se, "logično", zapitati: "zašto bih ja plaćao 1.000 EUR više, kad imam isti takav auto za 2.500 EUR?"
I šta onda da radi prodavac?
Da opet spušta cenu i niveliše cenu dobrog automobila sa cenama ostalih "dobrih" automobila?
Nije realno niti racionalno.
 
I to je taj circulus viciosus tržišta matorih polovnih automobila u Srbiji....
I zato ja, suštinski, smatram da je Duletovo objašnjenje, a i prodajni pristup, zapravo, validan

Ovo što radi Dule, onako kako je opisao, i nije neka prevara, već izlazak u susret iluzornim željama kupaca.
Kako ja to vidim?
 
Prosečan automobil, recimo C klase, karavan, star 15 godina, a da nije havarisan, u 95% slučajeva prešao je preko 300.000km.
Kada se uzme u obzir njegova nabavna cena preko, troškovi prevoza i zarada prodavca, recimo da je njegova cena Srbiji nekih 2.500 EUR.
To je jedini realni input.
Činjenica.
 
Kupci u Srbiji, po ne znam kom osnovu, očekuju da cena od 2.500 EUR koju oni plaćaju ovde, u Srbiji, treba da važi za automobil do nekih 200.000km, dok bi za isti takav, a koji je prešao preko 300.000km, trebalo da važi cena od manje od 2.000 EUR. 
To nije realni input.
To je ILUZIJA.
 
Šta prodavac može da uradi? (Za potrebe objašnjenja, pod "prodavcem" podrazumevam TRGOVCA automobilima, nekoga ko ostvaruje prihode njihovom prodajom na kontinuiranoj osnovi)
 
Recimo, ako se opredeli da uveze automobil tog godišta sa velikom pravom kilometražom
 
1. Postavi lokalnu tržišnu cenu 2.500 EUR, ali ostavi pravu kilometražu i... ČEKA...
U tom slučaju, treba da čeka nekih X sedmica ili meseci da bi se javio kupac koji razume činjenicu opisanu iz uvoda (o realno pređenoj kilometraži za to godište).
Za to vreme, drži novac zarobljen, a vremenom morao bi i da spusti cenu do nivoa troškova nabavke (ako npr. ne proda za godinu dana)
Realno, to je malo verovatni scenario za ljude kojima je prodaja automobila izvor prihoda.
To vreme za čekanje imaju prodavci koji prodaju lični automobil
 
2. Ostavi pravi kilometražu, a cenu spusti na nivo koji je "očekivan" za tu kilometražu.
Ako je spusti do nivoa troškova nabavke, onda je badava radio. Ako je spusti ispod, onda poklanja novac drugom
A i u tom slučaju je upitno koliko će čekati da to proda, jer će ljudi zazirati od te kilometraže. 
Dakle, ni ovaj scenario nije realan.
 
3. Postavi lokalnu tržišnu cenu, spusti kilometražu
Bingo, automobil se proda u normalnom roku.
 
Ako se opredeli za drugi pristup
Uveze automobil tog godišta sa malom (do 200.000) pravom kilometražom
Takav automobil bi u Srbiji imao, recimo, cenu od 3.500 EUR. 
Ma koliko se kupci zaklinjali u to da su voljni da plate i više za pravu i manju kilometražu, ljudi LAŽU (bar 95% kupaca).
Svako, ko bude video takav auto uvek će ga cenovno porediti sa onim što košta 2.500 EUR, a ima "istu" kilometražu.
I onda će se, "logično", zapitati: "zašto bih ja plaćao 1.000 EUR više, kad imam isti takav auto za 2.500 EUR?"
I šta onda da radi prodavac?
Da opet spušta cenu i niveliše cenu dobrog automobila sa cenama ostalih "dobrih" automobila?
Nije realno niti racionalno.
 
I to je taj circulus viciosus tržišta matorih polovnih automobila u Srbiji....
I zato ja, suštinski, smatram da je Duletovo objašnjenje, a i prodajni pristup, zapravo, validan

Prodavci koji svesno varaju, stavljaju u nezgodnu situaciju ostale prodavce. Kako placeve, tako i nas ostale koji prodajemo, da bismo kupili...
Medjutim, kako kolega djunis kaže na par mesta, pravi legitimitet ovim prevarama daju kupci. Da nema potražnje, ne bi bilo ni ponude! Naravno neki su bezobrazno prevareni, neki svesno kupuju jeftinije, a većina tih koji žele dobro za malo para laže i druge i sebe! Ovo mi je u doba interneta i foruma nepojmljivo, ali tako je.
Mislim da se zato velika većina ozbiljnih placeva okrenula mladjim automobilima, sa servisnom istorijom i manjom mogućnošću vraćanja kilometraže!
Pravo je pitanje da li se prevara može gradirati?

Izvini, nisam video ovu i prethodnu poruku. 
 
Nije to ista prevara. Ako na pumpi zatražim pun rezervoar i dobijem račun za 80litara goriva na rezervoar kapaciteta 60litara, znaću da sam prevaren i neću više kupovati tamo (pravne posledice prevare koje bi prodavac trpeo sad neću navoditi)
 
Kada se u poslovnom odnosu stvarno dogodi prava prevara, poslovni odnos se prekida. 
Kada je na tržištu na strani ponude neka prevara sistemskog karaktera, tržište doživljava kolaps tako što se tražnja povuče i broj transakcija se desetkuje ili ode na nulu. Kolaps traje dok se ponuda ne prestroji i prilagodi očekivanjima tražnje.
 
Da li je to slučaj sa tržištem matorih polovnjaka u Srbiji?
Ne bih rekao, jer, koliko vidim, tržište funkcioniše bez ikakvih problema od liberalizacije pa do sada.
Dakle, kupci kupuju te automobile, matore polovnjake. 
Obim prodaje je prilično veliki (97.000 uveženih automobila starijih od 13 godina, samo u 2017. godini)
I to sa uračunatom "prevarom na kilometar satu". 
A dodao bih da je i u među kupcima Srbiji, kao stvar opšteg znanja, uvažena činjenica da automobili preko prelaze velike kilometraže, naročito dizelaši. A opet se gaji iluzija da se može kupiti matori polovnjak sa relativno malom kilometražom. Po ceni onog sa ogromnom kilometražom. 
Za mene je to svesna samoobmana, u koju se, sudeći po nesmetanom funkcionisanju tržišta polovnjaka,  i ne veruje puno. 
Prema tome, dabome
 
To je potpuno legitimno.
Vidi, ponuda je spremnost da se auto proda po ceni X, a tražnja je spremnost da se auto kupi po ceni Y.
Tamo gde se ponuda i tražnja poklope (X=Y), dođe do prodaje. 
 
U našem konkretnom primeru, prosečni srpski kupac spreman je da auto od nekih 15 godina sa <200.000km, plati 2.500 EUR.
Po toj ceni, takvih automobila NEMA. 
Takav automobil košta 3.500 EUR.
A po ceni koju je spreman da plati, može kupiti samo onaj koji je >300.000.
 
Dakle, obzirom da je cena od 2.500 EUR za >300.000 nešto što se teško može promeniti (obzirom na nabavnu cenu preko), kupac može uraditi 2 stvari:
1) dodati 1.000 EUR i kupiti željeni auto
2) kupiti ono što se nudi za novac koji ima auto. 
 
To je to. Sve i da se eliminiše priča sa štelovanjem kilometraže dolazimo na ovo što sam opisao. 

Ovo što radi Dule, onako kako je opisao, i nije neka prevara, već izlazak u susret iluzornim željama kupaca.
Kako ja to vidim?
 
Prosečan automobil, recimo C klase, karavan, star 15 godina, a da nije havarisan, u 95% slučajeva prešao je preko 300.000km.
Kada se uzme u obzir njegova nabavna cena preko, troškovi prevoza i zarada prodavca, recimo da je njegova cena Srbiji nekih 2.500 EUR.
To je jedini realni input.
Činjenica.
 
Kupci u Srbiji, po ne znam kom osnovu, očekuju da cena od 2.500 EUR koju oni plaćaju ovde, u Srbiji, treba da važi za automobil do nekih 200.000km, dok bi za isti takav, a koji je prešao preko 300.000km, trebalo da važi cena od manje od 2.000 EUR. 
To nije realni input.
To je ILUZIJA.
 
Šta prodavac može da uradi? (Za potrebe objašnjenja, pod "prodavcem" podrazumevam TRGOVCA automobilima, nekoga ko ostvaruje prihode njihovom prodajom na kontinuiranoj osnovi)
 
Recimo, ako se opredeli da uveze automobil tog godišta sa velikom pravom kilometražom
 
1. Postavi lokalnu tržišnu cenu 2.500 EUR, ali ostavi pravu kilometražu i... ČEKA...
U tom slučaju, treba da čeka nekih X sedmica ili meseci da bi se javio kupac koji razume činjenicu opisanu iz uvoda (o realno pređenoj kilometraži za to godište).
Za to vreme, drži novac zarobljen, a vremenom morao bi i da spusti cenu do nivoa troškova nabavke (ako npr. ne proda za godinu dana)
Realno, to je malo verovatni scenario za ljude kojima je prodaja automobila izvor prihoda.
To vreme za čekanje imaju prodavci koji prodaju lični automobil
 
2. Ostavi pravi kilometražu, a cenu spusti na nivo koji je "očekivan" za tu kilometražu.
Ako je spusti do nivoa troškova nabavke, onda je badava radio. Ako je spusti ispod, onda poklanja novac drugom
A i u tom slučaju je upitno koliko će čekati da to proda, jer će ljudi zazirati od te kilometraže. 
Dakle, ni ovaj scenario nije realan.
 
3. Postavi lokalnu tržišnu cenu, spusti kilometražu
Bingo, automobil se proda u normalnom roku.
 
Ako se opredeli za drugi pristup
Uveze automobil tog godišta sa malom (do 200.000) pravom kilometražom
Takav automobil bi u Srbiji imao, recimo, cenu od 3.500 EUR. 
Ma koliko se kupci zaklinjali u to da su voljni da plate i više za pravu i manju kilometražu, ljudi LAŽU (bar 95% kupaca).
Svako, ko bude video takav auto uvek će ga cenovno porediti sa onim što košta 2.500 EUR, a ima "istu" kilometražu.
I onda će se, "logično", zapitati: "zašto bih ja plaćao 1.000 EUR više, kad imam isti takav auto za 2.500 EUR?"
I šta onda da radi prodavac?
Da opet spušta cenu i niveliše cenu dobrog automobila sa cenama ostalih "dobrih" automobila?
Nije realno niti racionalno.
 
I to je taj circulus viciosus tržišta matorih polovnih automobila u Srbiji....
I zato ja, suštinski, smatram da je Duletovo objašnjenje, a i prodajni pristup, zapravo, validan

2.500 evra jeste stvarna cena za automobil star 15 godina i >300.000 km.
To sto mi ŽELIMO da je to cena za automobil sa kilometražom <200.000 jeste problem sagledavanja i prihvatanja stvarnosti 
Recimo da, u nekom idealnom svetu, postoji mogucnost da se ova zla praksa iskoreni.
Šta bi se dogodilo?
Dogodilo bi se to da na tržištu imamo:
- automobil star 15 godina, >300.000km, i DALJE po svojoj STVARNOJ ceni od 2.500 EUR
- automobil star 15 godina, <200.000km, po svojoj stvarnoj ceni od 3.500 EUR.
 
I pošto je platežna moć ovdašnjeg tržišta prilično ograničena (što se i vidi iz cenovne strukture tražnje za polovnjacima), to će u dužem roku rezultirati postepenim eliminisanjem ovih od 3.500 EUR (jer će to kupovati zanemarljiv broj ljudi), te će na tržištu ostati samo ovi sa >300.000km. I šta imamo na kraju? Isto ono što imamo i sad, po istoj ceni, samo sa pravom cifrom na km satu. I ko je tu ostvario benefit?
 
Šta se NE BI dogodilo?
Ne bi se dogodilo što bi, izleda očekivali, a to je da ovaj od <200.000km dođe na cenu od 2.500, odnosno da onaj od >300.000 spadne na cenu od 1.500. Jer, cena u Srbiji zavisi od nabavne cene u inostranstvu, a ona se neće tako lako pomeriti naniže zbog ovakve "turbulencije" u Srbiji
JEdna od lokalnih iracionalnosti.
 
Nešto slično onome što prosečni Srbenda očekuje od idealnog političara da radi kao Tito:
"Tito je krao i narodu davo. Ovi kradu i nikom ne dadu"
Sve dok kupac nije prisiljen da kupuje takvu robu, već se svojevoljno odlučuje za nju, ja bih rekao da on svesno prihvata rizik.

Ovo što radi Dule, onako kako je opisao, i nije neka prevara, već izlazak u susret iluzornim željama kupaca.
Kako ja to vidim?
 
Prosečan automobil, recimo C klase, karavan, star 15 godina, a da nije havarisan, u 95% slučajeva prešao je preko 300.000km.
Kada se uzme u obzir njegova nabavna cena preko, troškovi prevoza i zarada prodavca, recimo da je njegova cena Srbiji nekih 2.500 EUR.
To je jedini realni input.
Činjenica.
 
Kupci u Srbiji, po ne znam kom osnovu, očekuju da cena od 2.500 EUR koju oni plaćaju ovde, u Srbiji, treba da važi za automobil do nekih 200.000km, dok bi za isti takav, a koji je prešao preko 300.000km, trebalo da važi cena od manje od 2.000 EUR. 
To nije realni input.
To je ILUZIJA.
 
Šta prodavac može da uradi? (Za potrebe objašnjenja, pod "prodavcem" podrazumevam TRGOVCA automobilima, nekoga ko ostvaruje prihode njihovom prodajom na kontinuiranoj osnovi)
 
Recimo, ako se opredeli da uveze automobil tog godišta sa velikom pravom kilometražom
 
1. Postavi lokalnu tržišnu cenu 2.500 EUR, ali ostavi pravu kilometražu i... ČEKA...
U tom slučaju, treba da čeka nekih X sedmica ili meseci da bi se javio kupac koji razume činjenicu opisanu iz uvoda (o realno pređenoj kilometraži za to godište).
Za to vreme, drži novac zarobljen, a vremenom morao bi i da spusti cenu do nivoa troškova nabavke (ako npr. ne proda za godinu dana)
Realno, to je malo verovatni scenario za ljude kojima je prodaja automobila izvor prihoda.
To vreme za čekanje imaju prodavci koji prodaju lični automobil
 
2. Ostavi pravi kilometražu, a cenu spusti na nivo koji je "očekivan" za tu kilometražu.
Ako je spusti do nivoa troškova nabavke, onda je badava radio. Ako je spusti ispod, onda poklanja novac drugom
A i u tom slučaju je upitno koliko će čekati da to proda, jer će ljudi zazirati od te kilometraže. 
Dakle, ni ovaj scenario nije realan.
 
3. Postavi lokalnu tržišnu cenu, spusti kilometražu
Bingo, automobil se proda u normalnom roku.
 
Ako se opredeli za drugi pristup
Uveze automobil tog godišta sa malom (do 200.000) pravom kilometražom
Takav automobil bi u Srbiji imao, recimo, cenu od 3.500 EUR. 
Ma koliko se kupci zaklinjali u to da su voljni da plate i više za pravu i manju kilometražu, ljudi LAŽU (bar 95% kupaca).
Svako, ko bude video takav auto uvek će ga cenovno porediti sa onim što košta 2.500 EUR, a ima "istu" kilometražu.
I onda će se, "logično", zapitati: "zašto bih ja plaćao 1.000 EUR više, kad imam isti takav auto za 2.500 EUR?"
I šta onda da radi prodavac?
Da opet spušta cenu i niveliše cenu dobrog automobila sa cenama ostalih "dobrih" automobila?
Nije realno niti racionalno.
 
I to je taj circulus viciosus tržišta matorih polovnih automobila u Srbiji....
I zato ja, suštinski, smatram da je Duletovo objašnjenje, a i prodajni pristup, zapravo, validan

Ovo što radi Dule, onako kako je opisao, i nije neka prevara, već izlazak u susret iluzornim željama kupaca.
Kako ja to vidim?
 
Prosečan automobil, recimo C klase, karavan, star 15 godina, a da nije havarisan, u 95% slučajeva prešao je preko 300.000km.
Kada se uzme u obzir njegova nabavna cena preko, troškovi prevoza i zarada prodavca, recimo da je njegova cena Srbiji nekih 2.500 EUR.
To je jedini realni input.
Činjenica.
 
Kupci u Srbiji, po ne znam kom osnovu, očekuju da cena od 2.500 EUR koju oni plaćaju ovde, u Srbiji, treba da važi za automobil do nekih 200.000km, dok bi za isti takav, a koji je prešao preko 300.000km, trebalo da važi cena od manje od 2.000 EUR. 
To nije realni input.
To je ILUZIJA.
 
Šta prodavac može da uradi? (Za potrebe objašnjenja, pod "prodavcem" podrazumevam TRGOVCA automobilima, nekoga ko ostvaruje prihode njihovom prodajom na kontinuiranoj osnovi)
 
Recimo, ako se opredeli da uveze automobil tog godišta sa velikom pravom kilometražom
 
1. Postavi lokalnu tržišnu cenu 2.500 EUR, ali ostavi pravu kilometražu i... ČEKA...
U tom slučaju, treba da čeka nekih X sedmica ili meseci da bi se javio kupac koji razume činjenicu opisanu iz uvoda (o realno pređenoj kilometraži za to godište).
Za to vreme, drži novac zarobljen, a vremenom morao bi i da spusti cenu do nivoa troškova nabavke (ako npr. ne proda za godinu dana)
Realno, to je malo verovatni scenario za ljude kojima je prodaja automobila izvor prihoda.
To vreme za čekanje imaju prodavci koji prodaju lični automobil
 
2. Ostavi pravi kilometražu, a cenu spusti na nivo koji je "očekivan" za tu kilometražu.
Ako je spusti do nivoa troškova nabavke, onda je badava radio. Ako je spusti ispod, onda poklanja novac drugom
A i u tom slučaju je upitno koliko će čekati da to proda, jer će ljudi zazirati od te kilometraže. 
Dakle, ni ovaj scenario nije realan.
 
3. Postavi lokalnu tržišnu cenu, spusti kilometražu
Bingo, automobil se proda u normalnom roku.
 
Ako se opredeli za drugi pristup
Uveze automobil tog godišta sa malom (do 200.000) pravom kilometražom
Takav automobil bi u Srbiji imao, recimo, cenu od 3.500 EUR. 
Ma koliko se kupci zaklinjali u to da su voljni da plate i više za pravu i manju kilometražu, ljudi LAŽU (bar 95% kupaca).
Svako, ko bude video takav auto uvek će ga cenovno porediti sa onim što košta 2.500 EUR, a ima "istu" kilometražu.
I onda će se, "logično", zapitati: "zašto bih ja plaćao 1.000 EUR više, kad imam isti takav auto za 2.500 EUR?"
I šta onda da radi prodavac?
Da opet spušta cenu i niveliše cenu dobrog automobila sa cenama ostalih "dobrih" automobila?
Nije realno niti racionalno.
 
I to je taj circulus viciosus tržišta matorih polovnih automobila u Srbiji....
I zato ja, suštinski, smatram da je Duletovo objašnjenje, a i prodajni pristup, zapravo, validan

Evo da dodam i ja po koju.
Dvoumio sam se izmedju ovog primerka i clio koji je nudio Dule.
Pazario sam ipak clia samo zbog razlike u ceni. 
Da dodam za ovaj primerak brava. Ja mu nisam nasao zamerku, odlican primerak i vidi se da je normalno koriscen auto a ne neka nasminkana nakaza za prodaju.
Da dodam da je clio kojeg sam pazario ali bukvalno  u savrsenom stanju, bez i jedne pecke kako spolja tako i iznutra.
Tako da eto vama koji sumnjate u opis kolege sa foruma. Ne skriva nista, vec kaze realno stanje.
 
Cenu za clia sam dobio ispod svake cene iz trenutne ponude na oglasima.

Za početak, zalepi nešto preko pukotina da ne ulazi prljavština, jer ako uđe velike su šanse da će se i posle saniranja videti.
 
http://www.profi-glass.com/
Ja poštenije i vrednije ljude od njih retko da poznajem.

2014. Honda CR-V 2.0 benzin
 

https://www.polovniautomobili.com/auto-oglasi/10838093/honda-cr-v
 



 
Auto ima 35.000 kilometara pređenih, a ne 25.000 kao što piše u oglasu...ali to nije problem, to nije razlog zašto je za izbegavanje.  
Auto se vodi na Intesa lizing, prodaje ga jedna rent-a-car kuća, a ne prodavac naveden u oglasu...ali ni to nije razlog za izbegavanje, sve se to rešava u uobičajenoj proceduri.
2017. godine nije urađen redovan servis...tj. poslednji redovni servis je pre toga. Ali, nije ni zbog toga za izbegavanje.
 
2016. godine auto je bio u Delti na proceni troškova neophodnih radova. Spisak neophodnih delova za zamenu je bio dug 97 stavki, počev od branika, farova, haube...pa sve do ekspanzione posude. Na kraju nije ni urađen u Delti, nego negde drugde. Uglavnom, auto kome je čitav prednji deo zamenjen, kao i unutrašnjost, tj. cela tabla (ko se zagleda videće male tragove izgrebanosti na A stubu unutra kada je vađena tabla, ali očigledno nije pre toga skinut tapacir sa stuba), zbog teške havarije.

Ja sam odmah razumeo, jer čitam sa razumevanjem
 
 
 

A, ako ti godina-dve starosti gore-dole ne igra neku ulogu, mislim da nije nerazumno pogledati i neku 307 karavan 2007. godište.
Niža cena, taman toliko što je stariji model, a opet jednako prostran i udoban kao i 308. 
A možeš da je nađeš i u verziji atmo benzinca, pa opet plin koji on skroz dobro podnosi. Benzinci u 308 nisu se baš proslavili
Šta da napišem, druže, kad bi bilo ionako dosadno čitaocima.
Jer, samo bih ponavljao kako mi se auto sviđa, kako uživam u vožnji, prostoru iznutra, udobnosti,  da jedva čekam svaki dalji put, da je potrošnaj za prvih 17.000 km nekih 5.6 litara (čep metoda).
Žena ga vozi, sviđa joj se. Deci se sviđa. Meni se sviđa. 
 
Jedino što je skrnavo na tom autu je menjač. Ono je bruka jedna. Radi on, ali kako ga napraviše onako kugličastog i da ne menja glatko, to je čudo i sramota francuska
 
 
@SavaNS, i ja sam pre 308 vozio Libru karavan. 
Oba auta imam predstavljena na ovom forumu. 
308ica je nesto detaljnije predstsavljena na forum.garaza.com

Zovi ako imam vremena pogledacu kola za tebe.
Vaskrsao sam u pola 6.  
Ukratko. Croma spolja u 8.5/10 stanju.Parkirana u garazi, nije vozena vise od god dana cenim nalepnica iz 2015. Upalila na pola kljuca. Motor mirno radi. Vlazna na klapni kod usisne kao svaki stilo. Verovatno gumica se skamenila pa propusta isparenja i mozda malo ulja ali nista strasno. Trubina zvizdi na oko 2000rpm, na leru kao da zamajac lupka jer kad stisnem kvacilo prestane. Povlaci ok ali sam mislio da nesto ne valja jer mi sporo ubrzava ali se setim da sam seo iz moje u ovu od 88kw. Unutra standardno pohabana. Dugmici za prozor na vozacevim vratima beli. Sve ostalo ok. Krem sedista bi trebalo da se hemijski ociste. Zadnje desno na vratima staklo, zadne deano leptir, gepek staklo, zadnje levo leptir staklo 2006, ostala 2007. Sto se tice servisa covek ne zna sta je kad radjeno, ima vinjetu isla je za inostranstvo, vlasnik doktor bio. Gume letnje, ne lupka na trapu, nisam mogao od dole da pogledam vlazno je bilo.