Mijailović P.

Aj' da se i ja zapljunem.
U mom slučaju menjač fercera solidno. Takvog sam ga i pazario.
Nije da je perfektan, naprotiv.
Nekad hoće u II malo teže (otpor dok sihron ne škljocne) i blago pomeranje u prvoj i trećoj brzini.
Po kupovini je dobio tretman pa sad posle stoiljada planiram neku intervenciju da bidne tip-top.
U ovoj sveopštoj loodnici sa svime pa i cenama ne planiram skoro obnovu voznog parka.
Svakodnevno se vozi.

Aj' da se i ja zapljunem.
U mom slučaju menjač fercera solidno. Takvog sam ga i pazario.
Nije da je perfektan, naprotiv.
Nekad hoće u II malo teže (otpor dok sihron ne škljocne) i blago pomeranje u prvoj i trećoj brzini.
Po kupovini je dobio tretman pa sad posle stoiljada planiram neku intervenciju da bidne tip-top.
U ovoj sveopštoj loodnici sa svime pa i cenama ne planiram skoro obnovu voznog parka.
Svakodnevno se vozi.

Da ne bude sve tako bajno i idealno, evo malo rezultata krize Need for Speed-a iz klinackih dana, koje su se prelile u krizu polu-srednjeg-doba.
 
Kod mene popularan naziv je 'Seljana mod'..



 
A koga interesuje naruceno:

 
link (aliexpress aplikacija)
 
Najskuplja stvar je fiber opticki kablic, moze se naci po netu i posebno naruciti ako zafali.

Tek sad videh sliku

Sent from my SM-G998B using Tapatalk

Drugim rečima spasavaju iliti spašavaju što se spasiti može.
Do tada će istočnjaci biti miljama daleko.

@Marko Topola

 

Drugim rečima spasavaju iliti spašavaju što se spasiti može.
Do tada će istočnjaci biti miljama daleko.

Drugim rečima spasavaju iliti spašavaju što se spasiti može.
Do tada će istočnjaci biti miljama daleko.

Послато са M2003J15SC помоћу Тапатока

@Malmsteen
Prosto da kažem, poskidajte to i ubacite AC Stag i rešite se bede sa ovlašćenim serviserima.
Jednostavno zamenite "prednjicu" i uživajte u jeftinoj i ekološkoj vožnji.
Govorim iz iskustva.

Nije sve u Watt-ima, bitna je i efikasnost (koliko od upumpanih W zapravo postaje zvuk i uglavnom je ispod 1%), odnosno osetljivost (koliko je zvucnik glasan u dB kad mu se dovede odredjen broj W). Papirni su obicno u prednosti oko efikasnosti posto su veoma lagane membrane, a i penasta vesanja isto pomazu u efikasnosti (zbog te pene svi kad tad moramo da ih zamenimo jer se ne trpi sa vlagom). Kad ti to sad zamenis sa polipropilen/kevlar membranom sa gumenim vesanjem taj zvucnik ce uglavnom da ide dublje (tj da ima bolji bas), ali ima manju efikasnost zbog teze membrane i "kruceg" vesanja. Ukoliko to kacis na neko krsteno pojacalo (tipa 4x100W pravih) onda si na k o nj u. Ako ostajes na fabrickoj muzici onda moras da "otpanjis" malo vise da bi se isto culo kao sa starim prdavcima. Nivo zvuka se iskazuje u decibelima i zvuk 10dB jaci od nekog drugog mi percipiramo kao DUPLO jaci zvuk. Kod zvucnika povecanje nivoa od 10dB je jednako desetrostrukom povecanju snage, a 3dB dvostrukom povecanju snage... Dakle, snaga potrebna za glasniji zvuk ne ide linearno nego eksponencijalno (10W za 10dB, 100W za 20dB, 1000W za 30dB). Sto znaci da kad vi dignete +3dB na ekvilajzeru vi ustvari gurate duplo vise snage na taj opseg. 6dB je 4 puta vise snage, itd.
 
Da se vratimo sad na pocetak: zvucnik koji ima osetljivost 92dB/W/m ce na pojacalu od 1W proizvoditi istu kolicinu zvuka kao neki 82db/W sa 10W. Sad ako neko pita pa sta, HeadUnit mi ima 30W... sta je 10W, to moze i moja baba? Ajmo dalje: Zvucnik koji ima 92db/W ce sa 20W proizvoditi 105dB zvucnog pristiska (ozbiljno glasna muzika)... a onom od 82db/W/m je potrebno... 10 PUTA vise ,tj 200W. Eto sad problema bez pojacala...
 
I sad skroz srecni sto znate foru krenete da citate specifikacije u potrazi za najefikasnijim zvucnikom i... naletite na trulu foru proizvodjaca gde ne specificiraju po kom standardu su merili (ako poredite sa "kucnim" zvucnicima). U principu se meri na 1W snage, ali postoji i standard da se meri pri 2.83V. Sta je razlika izmedju ova dva? Razlika je sto 2.83V jeste tacno 1W, ali za zvucnik od 8 Oma, koji se ne koriste u kolima (bar ne u poslednjih 30 godina)... za zvucnik od 4 Oma signal od 2.83V zapravo generise 2W snage, odnosno kradu vam u startu 3dB efikasnosti na merenju. Ima i fora sa merenjem u quarter space (u autu jer ce se tu i koristiti), ali da ne ulazimo u detlalje i tu mogu da vam maznu jos 3dB, tj ukupno 6dB. U principu racunajte 3-6dB vam ode na razlicitu metodologiju merenja...
 
Zasto onda svi ne prave papirne membrane kad je to tako super? Zato sto je papir krhak i basa se necete naslusati, deformise se membrana. Protiv toga se onda borite debljom membranom (koja postaje teza) i da bi dobili bas ekstenziju, gubite efikasnost. Potom morate da stavite i malo tvrdje vesanje da kontrolise tu tezinu pa i tu gubite efikasnost. Onda prosto napravite zvucnik od nekog materijala koji je vodootporan i ne propada jer ga popreko pogledate (i izgubite jos malo efikasnosti) i koji lepo izgleda (reljefi tekstura, chuda mooda)...
 
U principu pogledajte nekad zvucnike na koncertima, uglavnom su tretirani papir sa harmonikastim vesanjem, jer da bi napravili 120dB na koncertu treba vam 1000W za 90dB osetljive zvucnike i samo 100W za 100dB osetljive zvucnike. Ovi razlgasni su tu uglavnom oko 98+dB. Ali za bas nisu nesto, zato se i dovlace oni bas binovi da dopune sta fali...
 
I tako. Siguran sam da ima dosta strucnijih na ovu temu, ja sam postavio osnove pa ako zele da se nadovezuju, ja bih bio zahvalan.

Kolega, primarni razlog primene ovih mera je oslobadjanje od stresa 

Ako se ne varam, kolega uživate u tim spec. radovima.
Meni nekako teško jer izgleda još nisam "izašao" iz zimskog perioda.
Inače divim se entuzijazmu kod Vas.

Ako se ne varam, kolega uživate u tim spec. radovima.
Meni nekako teško jer izgleda još nisam "izašao" iz zimskog perioda.
Inače divim se entuzijazmu kod Vas.

Doslo vreme za sredjivanje, voskiranje obavezno.
Prosla i registracija, stanje redovno.
 
 
 

Ako te zbog potrosnje interesuje dobar dizel, auto iz kuće što bi se reklo javi se u PM. 

Mazdin Skyactiv-X motor - šta se s njim dešava danas?
 

 
Mazdin novi motor sa kompresionim paljenjem svojevremeno se nametao kao spasitelj tehnologije sa unutrašnjim sagorevanjem. Međutim, nekoliko godina kasnije, uviđamo da se to nije obistinilo.
 
Pre više od šest godina, Mazda je debitovala sa tehnologijom koja je obećala da će doneti revoluciju u oblasti tradicionalnih pogonskih agregata. Ipak, čini se da je sve bila lažna uzbuna.
Skyactiv-X, kako ga naziva japanska marka, predstavljao je krunu višedecenijskog istraživanja i razvoja na planu benzinskih motora s kompresionim paljenjem. Godinama su veliki proizvođači automobila i istraživačke grupe radili na kreiranju motora sa kompresionim paljenjem (HCCI), koji je obećavao ekonomičnost sličnu dizelu, uz mnogo manju emisiju štetnih gasova. Ford, GM, Nissan, Honda, Mercedes i Hyundai, razvili su prototip HCCI motora, a čak je i Ministarstvo energetike SAD finansiralo istraživanje ove tehnologije. Dok je veći deo tih napora naizgled nestao sa radara, Mazda je paljenje uz pomoć kompresije učinila stvarnim.
 
Hajde da se podsetimo na neke osnove: benzinski motori su obično pokretani Otto ciklusom. U ovom slučaju motor koristi svećicu za paljenje mešavine vazduha i goriva, ili prethodno pomešane unutar usisnog sistema, ili u okviru direktnog ubrizgavanja, gde se gorivo i vazduh mešaju u samoj komori za sagorevanje. Dizel motori rade, pogađate, u dizel ciklusu. Kompresija je ta koja stvara neophodnu toplotu za paljenje mešavine vazduha i goriva. Dakle, nema svećica. ''Dizel motor ima bolju efikasnost od benzinskog motora jer ga možemo pokrenuti sa većim stepenom kompresije'', kaže Margaret Vuldridž, profesorka na programu mašinskog inženjeringa Univerziteta u Mičigenu. ''Međutim, Otto ciklus je suštinski efikasniji od dizel ciklusa, tako da ako možemo da pokrenemo motor koji koristi svećice sa većim kompresionim odnosom, iz njega ćemo izvući bolju efikasnost'', kaže Vuldridž. ''Dakle, u suštini se radi o svojstvima goriva kao ograničavajućem faktoru.''
 
HCCI motor koristi benzin, ali radi nešto poput dizela, koristeći kompresiju umesto varnice, radi brzog i ravnomernog paljenja veoma siromašne smeše vazduha i goriva. Ta mešavina se generiše na isti način kao i kod benzinskog motora, stvarajući homogeno, ne heterogeno punjenje kao kod dizel motora. Članak časopisa Scientific American iz juna 2001. to objašnjava na dobar način: ''Budući da je količina sagorelog goriva mala u poređenju sa zapreminom vazduha unutar HCCI motora, temperature sagorevanja ostaju relativno niske. To znači da motor proizvodi samo male količine azot-oksida i dioksida (NOx). Takođe, pošto je punjenje temeljno izmešano i ne sadrži višak goriva, sagorevanje stvara samo male količine čađi. Efikasnost motora je visoka, jer HCCI proces sagorevanja omogućava upotrebu visokih kompresionih odnosa sličnih dizelu (generisanje više snage po jedinici sagorelog goriva) i zato što, poput dizel motora, HCCI jedinice mogu da ispune zahteve opterećenja bez upotrebe prigušivanja usisa, eliminišući takozvane gubitke pri disanju.''
 
Sve je to u redu, ali sagorevanje u HCCI motorima je proces koji je teško kontrolisati, tako da je funkcionisanje moguće samo u okviru veoma malog skupa parametara. Izveštaj New York Times-a iz avgusta 2007. o prototipu GM-ovog HCCI motora, napominje da je kompresiono paljenje bilo dostupno samo između 1.000 i 3.000 obrtaja. Čak i unutar tog raspona, vozač je morao da bude veoma oprezan sa papučicom gasa. Izvan tog radnog opsega, motor se vraćao na tipično paljenje. Benzinski motor Otto ciklusa koristi varnicu za kontrolu vremena paljenja, dok dizel motor koristi ubrizgavanje goriva za istu svrhu. Vulridž kaže da oba sistema nude superpreciznu kontrolu nad performansama motora. Postizanje takve preciznosti s HCCI motorom je mnogo teže bez ovih poluga. Bez varnice, kompresiono paljenje sa siromašnom smešom vazduha i benzina je nepredvidivo, a u nekom trenutku automobil mora u svakom slučaju da pređe na paljenje uz pomoć svećice.
 
Mazdina velika inovacija bila je upotreba varnice za kontrolu kompresionog paljenja u procesu koji se maštovito naziva Spark Controlled Compression Ignition (SPCCI) - ''kompresiono paljenje kontrolisano varnicom''.
Kao što objašnjava članak iz Mazdinog odeljenja za odnose sa javnošću u Velikoj Britaniji, Skyactiv-X motor stvara veoma siromašnu smešu vazduha i goriva tokom usisnog takta. Na kraju takta kompresije, ubrizgava se malo više goriva. Ovo u suštini stvara dve mešavine vazduha i goriva, bogatu koja se formira neposredno uz svećicu i siromašnu koja se rasprostire u celoj komori za sagorevanje. Svećica pali bogatiju smešu, a na taj način kreirana vatrena lopta zatim zapaljuje siromašnu smešu, započinjući proces kompresionog paljenja. Budući da se svećica uvek koristi, prebacivanje između kompresionog i paljenja uz pomoć varnice, dešava se brzo i neprimetno. Za pokretanje je potrebno mnogo novog, a za pretpostaviti je i skupog hardvera. Senzor pritiska u cilindru u svakom trenutku nadgleda uslove, dok sistem za ubrizgavanje goriva pod visokim pritiskom, poput dizela, precizno meri gorivo. Mazda takođe koristi kompresor sa spojnicom tipa Roots, ne da bi povećala izlaznu snagu, već da bi povećala mešavinu vazduha i goriva radi udvostručivanja idealnog odnosa od 14.7:1.
 
Prilikom lansiranja, Mazda je saopštila da 2.0 Skyactiv-X motor donosi uštedu na planu potrošnje goriva od 20% do 30% u poređenju sa Skyactiv-G pandanom. U svojoj trenutnoj iteraciji, sa kompresionim odnosom 15:1 (ranije je radio na 16.3:1), Skyactiv-X pruža 186 konjai 240 Nm, u poređenju sa 122 KS i 213 Nm klasičnog motora. Ipak, Skyactiv-X po evropskom WLTP ciklusu troši 5.4 litra benzina na 100 kilometara (u Mazdi3), dok Skyactiv-G troši 5.6 litara. Emisija ugljen-dioksida takođe pada sa 127 g/km na 121 g/km. Dakle, reč je o prilično velikom povećanju snage uz izvestan napredak po pitanju ekonomičnosti. Pored toga, Mazda3 sa Skyactiv-X motorom u vrhunskim specifikacijama košta samo 8% više. Zvuči sjajno, ali Skyactiv nije uspeo da zapali svet, bar za sada.
 
Japanska marka je potvrdila da radi na Skyactiv-X šestocilindarskom motoru koji će se naći u Evropi, verovantno ne i u Americi. Ipak, treba imati u vidu da funkcionisanje SPCCI tehnologije zahteva skup hardver. Mazda je relativno mali proizvođač automobila. Nema resurse kao neki giganti, ali se suočava sa istim pritiscima vezanim za elektrifikaciju. Iz tog razloga nameće se pitanje sa li je Skyactiv-X profitabilan, kao i da li će ikada biti? Trenutno je fokus kompanije na hibridna, plug-in hibridna i električna vozila. SPCCI može biti dobro prilagođen hibridnom pogonskom sistemu, gde automobil drži motor u njegovom najefikasnijem radnom okviru i upravlja interakcijom između motora SUS i elektromotora. Međutim, isto tako rade i Atkinsonov i Milerov ciklus sagorevanja, koje koriste današnji hibridni automobili i nijedan od njih ne zahteva ''fensi'' SPCCI.
 
Na kraju krajeva, malo je prerano da se donese presuda o Skyactiv-X  motoru, ali čini se da mu podeljene karte ne idu u korist. Ipak, živimo u svetu koji se stalno menja. Mazda još uvek ima šanse da dokaže da nismo u pravu.
 
preuzeto sa - Auto Blog

Па, јасно да не могу. Не само то, него нема ни услова за палатализацију, а ни историјски нема потврде: Психолог + киња. К, г, х прелазе у ч, ж, ш испред палаталних сугласника, а ,,к" у ,,-киња" је веларни сугласник (твори се на велуму, меком непцу, не на палатуму - тврдом). Да не причамо о примерима ,,народна посланица". Посланица има у српском језику сасвим другачије и одређено значење. Шта ћемо са именицама ,,ловац", ,,војник"? ,,Ловкиња" (мада ово и постоји у преводу Милоша Ђурића, - једног од наших најбољих хелениста - неких грчких трагедија и Хомерових епова), ,,ловица"? ,,Војникиња", ,,војничица"? То је насиље над језиком. На силу се покушава наметнути нешто

Sent from my SM-A546E using Tapatalk

Ma odličan je benzinac, može da se turi plin u njega 

Odličan!
Čekamo utiske eksploatacije.
 
 
p.s.
Brazilerosi tu rokaju plinčugu.

Odličan!
Čekamo utiske eksploatacije.
 
 
p.s.
Brazilerosi tu rokaju plinčugu.

Holanđani imali projekat baš baš brzog drona. Onda se uključio Red Bull i obezbedio dalji razvoj, tako da su na kraju napravili ''Red Bull drone 1'' koji može da leti preko 300 km/h.
Ništa logičnije nema nego da u jednom videu spoje taj dron i Red Bull F1 tim  i dobiju nikad napravljene kadrove F1 bolida u punoj brzini:
 
 

Vratih se ja Fiat-u ....slucajno ili namerno ne znam ni sam....
"Pa da pocnemo"
Fiat 500x ,godiste 07/2019 oprema čini mi se S-design ,benzinac čist 1.6 sa 110 konja ,predjenih 100.000 km.Kupljen nov u Srbiji ja drugi vlasnik.Održavan u ovlašćenom servisu.
Za ovo kratko vreme veoma sam zadovoljan autom ,zanimljiv neobičan ,prostora taman .Za sada toliko ,biće još slika
 

 

Pronađite razliku.