zrnke

Alat koji je potreban
*kljuc 10mm
*kljuc 13mm
 
1. Vecina onih koji citaju ovo verovatno nisu nikada ni cistili sami EGR, pa zato, prvo da ga lociramo. Kada skinete poklopac motora, videcete nesto ovako:
 

 
2. Prikazani su srafovi koje je neophodno skinuti.
 

 
3. Prvo odvrnuti matice koje drze nosac poklopca motora, gledano na 2goj slici, 2 matice oznacene crvenom bojom, sa desne strane. Kada ih odvrnete, skinitite nosac poklopca
 

 
4. U sledecem koraku, uzmite i sve preostale srafove, malo odvrnite, jer je velika verovatnoca da su zapekli pa je lakse kada je sve idalje pricvrsceno.
 
5. Zatim odvrnite jedan sraf od 13mm, prvo, a zatim sva 4 od 10mm.
Sraf od 10mm izgleda ovako:
 

 
NAPOMENA: voditi racuna da se ne izgube dihtunzi koji se nalaze izmedju EGR i usisne grane kao i dihtung koji se nalazi sa donje strane EGR (nema ga na svim kolima).
 
Dihtung o kom pricam izgleda ovako
 

 
6. Kada ste sve odvrnuli, preostaje vam da otkacite konektor
 

 
7. EGR je izvadjen i spremite se da isprljate ruke.
 

 
 

Transfagarasan
 
Konacno dodje i taj dan da se steknu uslovi za dugo planirani put za, po Top Gear-u, jedan od najlepsih puteva na svetu. Od vise varijanti ruta i proucavanja gomile foruma, odabrao sam put preko Vrsca, Temisvara, Sibiua (prvo nocenje), drugi dan rezervisan za Tansfagarasan, nocenje u Curtea de Arges i povratak preko Turnu Severina i Djerdapske magistrale u Bg.

 
Par cinjenica o samoj deonici: Transfagarasan (sluzbeni naziv puta DN7C) je drugi najvisi put kroz Rumuniju (posle Transalpine). Najveca visina na vrhu puta je 2034m. Proteze se od gradica Cartisoara na severu do Curtea de Arges na jugu, sve u svemu oko 100km.


Otvoren je od 1. jula od kraja septembra, nekad i u oktobru u zavisnosti od vremena jer pojava snega u avgustu nije retkost tako da godisnje imate sansu samo par letnjih meseci da ga odvozate. Inace je gradjen od 1970. do 1974. kao vojni put kojim je Causesku hteo das to brze evakuise ljude i vojsku nakon  invazije Rusa 1968god.Put je podjednaka atrakcija kako za vozace, tako i za bajkere pa cak i bicikliste.
 
1.dan
Beograd-Vrsac-granica, 101km, put verovatno vecini poznat, sasvim solidan za voznju. Na granici par auta, u medjugranicnom prostoru se uzima vinjeta koja za 7 dana kosta 3e i placa se u evrima (ne lepi se na soferku vec se dobija samo racun u obliku A4 formata kao dokaz da je vinjeta placena). Inace u Rumuniji nigde ne primaju evre tako da ih valja zameniti odmah pri ulasku u zemlju. Za 1 eur se dobija oko 4,4 leja. A da, i sat pomeriti na 1 sat unapred . Bilo je vise puteva koji po navigaciji vode da Sibiua ali me carinik savetovao da idemo preko Temisvara i poslusali smo ga. Put do Temisvara je s totalno novim asvaltom, nema guzve i brzo se stize do Temisvara. Ne znam da li smo pogresili sto smo usli u grad ili smo mozda mogli nekom obilaznicom ali nakon jedno pola sata mrcvarenja po neki bocnim ulicama kako nas je vodila glupa navigacija sasvim slucajno smo nabasali na tek izgradjen autoput A1 koji moja IGO navigacija uopste nije ni prepoznala i mom odusevljenju nema kraja. Tako se vozimo odlicnim autoputem negde oko 30km

 
 
U nekom trenutku se autoput zavrsava (vidm da je nastavak zavrsen i verovatno ce ga pustiti uskoro) i nakon zavrsetka te deonice se skrece na magistralni put, tipa nase Ibarske koji je inace dobrog kvaliteta ali mi se cinilo da svi sleperi Rumunije idu bas tuda pa sam se lagano smorio pomisljajuci da cu se tako vuci do kraja. Srecom nakon nekih sat vremena provaljujem da  na jednom mestu sva vozila prave polukruzno i vracaju se nazad da bi odmah skrenula na nastavak A1 i tako se vozimo 80km i prakticno nam ostaje 15km  magistrale do samog SIbiua. Koliko sam video, autoput je u celini ili zavrsen ili pri kraju tako da ocekujem da ga otvore sledece godine ako ne i ranije pa ce ceo put biti pesma u odnosu na dosad.
Nakoj 420km od BG i 5.5 sati uz jednu kracu pauzu na autoputu za kafu stizemo u Sibiu.

 

Grad je inace proglasen evropskom prestonicom culture 2007 god. Rekose nam da je bio nekad pod Nemcima pa nam bi jasno otkud gomila restorana s nemackom kuhinjom i nekako nemacki stil gradnje. Mnostvo novih modernih poslovnih zgrada i hotela i stari grad s velikim trgom i gomilom restorana i kafica mogu da zadovolje svakog i isplati se doci tamo ranije popodne i obici grad.
 


Smestaja ima zaista gomila na bookingu po raznim cenama ali valja ga rezervisati unapred. Mi smo isli bez toga pa nam nije bilo do lutanja tako  da smo uzeli prvi  koji je ok ali je skuplji u odnosu na ono sto se moze naci ako se trazi na vreme (cena je bila 60e za dve osobe za stan u novoj zgradi, bez dorucka, na 10min peske od centra ali kao sto rekoh ima dosta smestaja za upola cene i to sa doruckom). Cene po restoranima i kaficima su , bas kao i po ostalim mestima kad se krene po Rumuniji slicne kao i kod nas. Evo par primera:
 

 
2. dan
Ujtru, nakon dorucka krecemo lagano ka Karpatima koji se ubrzo pojavljuju u daljini:

Mapa deonice:


Put vodi kroz nekoliko sela, vidim par kampova sa satorima i bajkerima koji se lagano spremaju da kao i mi krenu put vrha. Oko 44km traje voznja do malog sela Cartisoara koje se smatra ulazom na Transfagarasan. Vec na pocetku je priroda prelepa kao i pogled sa visine.


Vrlo brzo se vide cuvene serpentine ispred nas.

Odmah da kazem da asvalt bas i nije nekog kvaliteta kako mi se cinilo na slikama , ljudi dosta sporo voze tuda pa nisam ni ja hteo da silujem lamelu ni kocnice iako je smrad zapaljenih kocnica i lamela na vozilima koja su se spustala bio bas cest :).
Na vrhu prevoja nailazimo na dva veca parkinga sa obe strane koji se placaju 4 leja sat. Ako se porani ujutru, jos su poluprazni. Ima dosta standova gde prodaju razne suvenire.


Vec oko 11 to izgleda ovako

Vikendom mogu samo da zamislim haos  ovde. Do jezera ima nekih 100m a ima i put do samog jezera gde se parking ne placa, naravno opet, ako se porani ujutru.
Na uzvisenju iznad jezera je mesto gde se ulazi u zicaru koja vozi iznad te severne strane i naravno mesto gde svi moraju da se uslikaju. Kad kucate na google Transfagarasan, gotovo sve slike su nastale odavde. Dakle stojim tu pred tim prizorom i ne verujem da licno gledam nesto sto pratim od valjda aprila i za sta od onda planiram ovaj put

 
Na jezeru ima vise restorancica pa je vreme za pauzu na kafu i grejanje na suncu s obzirom da je ujutru  temperatura oko 9C sto nije cudo s obzirom da smo na 2040m.


Nakon pauze i placanja 2 sata parkinga  krecemo kroz tunel nakon kojeg pocinje spust na juznu stranu prevoja. Inace na jednom kraju tunela postoji metalna kapija koja se zatvara kad je put neprohodan.

 
Par km ispod s leve strane je poveci vodopad koji je sledeca stanica za pravljenje guzve i slikanje:

 
Dalja deonica spusta nije bas kvalitetna, dosta je neravno i puno zakrpa al se bar uziva u prirodi. Na kraju spusta, uocavamo guzvu na putu, mnogo parkiranih kola u jednoj traci i ljudi koji idu peske do jos jedne atrakcije – brana Vidraru. Vidraru jezero i istoimena brana, duzine 305m i visine 165m i koja je 5. po velicini u Evropi i 9, u svetu. Put ide preko brane i ako se ide na Transfagarasan s juzne strane, put se racva na levu i desnu stranu oko jezera. Treba odabrati onaj desni. Zaista je cela gradjevina impozantna, imaju i neke brodice koji prave ture po jezeru. Parkinga nema pa se parkira prakticno u jednoj traci sto stvara guzve

 
Nakon brane nailazimo da grupu ljubitelja terenaca, inace je dosta ovakvih i slicnih klubova gore pa se sve nadam da cemo i mi uspeti jednom da se skupimo za tako nesto.
Citajuci brojne tekstove o ovom putu, resio sam da obidjem i Drakulin zamak malo posle brane. Postoje jasne table pored puta da se tu nalazi a i vidi se na litici iznad puta sa desne strane.


Zamak Poenari, smatra se pravim domom grofa Drakule. Dvorac je u rusevinama ali ako imate volje, nakon 1480 stepenika i pola sata, isplati se popeti se zbog sjajnog pogleda sa zidina. Kad smo se popeli shvatili smo da osim izazova da se predje 1480 stepenika i lepog pogleda sa visine gore nema bog zna sta da se vidi a nema ni nekog ko bi ispricao nesto o istoriji rusevina  tako da je 5 leja po osobi za ulaznicu po meni suvisna. U podnozju dvorca na glavnom putu je restoran s solidnom klopom i ok cenama ali je tolika guzva da konobari ne znaju gde udaraju tako da na kraju stigne ohladjena hrana. Nemojte gubiti vreme tu vec jedno 200m nize postoji jos par restorana koji zvrje poluprazni a verujem da klopa nije nista losija nego se ljudi zalete na ovaj prvi

 
 
Nakon duze pauze za rucak stizemo u malo mesto Curtea de Arges (596km od BG) koje se smatra ulazom u Transfagarasan s juzne strane. Ni tu nismo rezervisali smestaj ali smo pratili tablu za centar i ulazimo u ulicu koja me odmah podsetila na nasu Strahinica bana, naravno u znatno kulturnijem obliku. Zajednicko je i nonstop paradiranje raznih tjunera i besnih kola niz ulicu do kasno u noc. Inace su Rumuni ocigledno pasionirani zaljubljenici BMW kojih ima i najvise.
Mnostvo kafica i restorana i dva smestaja sa sasvim ok cenama, s doruckom koje preporucujem. Pansion 120 leja za dve osobe  i hotel 160, sa doruckom naravno. Cene u tim kaficima su iste kao u Bg a negde mozda i nize. Npr krigla piva od 0.4 je 130 din.
 
3.dan
Nakon obilnog dorucka u hotelu u 8 ujutru krecemo nazad za Bg ali ka Djerdapu. Pratimo putokaze za Targu Jiu i kasnije za Turnu Severin gde je i granicni prelaz.


Do Targu Jiu je put katastrofa, uzan, los asvalt i retko kad moze da se postigne i 70kmh. Od Targu Jiu je vec manje guzve, siri je put i moze se razvuci i 100 na nekim mestima. Citao sam dosta da ima radara po tim manjim mestima ali sam video samo jednu patrol parkiranu pored a i na nju su me svi redom upozoravali ablendovanjem tako da s tim nema problema.. Stavise, nema mnogo policije na putu kao kod nas.
Djerdap- Turnu Severin, 840km od Bgi pocetka puta:

 
Na granici smo cekali oko 20 min, mi i svi ostali Rumuni. Inace u Rumuniji nisam video nijednog zemljaka. Cini mi se da sam na samoj stazi video Hondu Akord s BG tablama i to je to. Nadam se da ce se to promeniti jer vredi videti sve ovo. Inace pita nas nas carinik kako je bilo, kakvi su utisci. Ja kazem gde smo bili i pozalim se na male porcije klope u restoranima na sta mi on kaze: pa sta mislis zasto ovoliko rumuna dolazi ovamo, haha .
Elem, ulazimo u zemlju i krecemo Djerdapskom magistralom uz Dunav sve do Golupca, put je bas dobar i lepo je voziti ovuda, naravno kad nema kise.

Pa slika voznje pored Dunava:

 
Oko pola 3 nakon gotovo neprekidne voznje od Curtea de Arges, s jednim sipanjem goriva i cekanjem na granici stizemo u Golubac, gde je i pauza za rucak. Restoran Zlatna ribica na samoj obali je za svaku preporuku.
Prilaz tvrdjavi i pogled na brojne vetrogeneratora na Rumunskoj strani.

 
Inace Rumuni mnogo polazu na solarne panele kojih je mali million na brdima iznad puteva kao i na ove vetrenjace. Zaista nisam ocekivao ovakve utiske o putu i samim Rumunima, moguce da jos uvek imamo one predrasude od ranije.
Ostatak puta preko Pozarevca i autoputem je vec poznat i nakon 1045km stizemo u Bg.
Na kraju puta, podaci sledeci:

Cene goriva kao kod nas ili za nijansu vise, zavisi na kojoj pumpi i u kom gradu. Pumpe Petrom su najpovoljnije i tu sam i tankao gorivo.

Ukupni troskovi po osobi (ako se ide u dvoje) bez ikakve stednje u bilo cemu – oko 120e (nas je izaslo oko 150 jer smo trazili smestaj u poslednjem trenutku.
Jedini savet za ovaj put koji mogu dati je nikako ne ici vikendom jer je slika na stazi ovakva

I nagradno pitanje: zasto svaki 4. Rumun na autu ima antenu od 2 m?


Nadam se da cu i sledece godine ici gore, pogotovo ako otvore ceo A1 autoput jer ce to imati dve prednosti: prva da se ne mora ici napornim putem s juznog kraja deonice ka Djerdapu i dalje ka Bg, i drugo da se onda staza moze odvoziti 2 puta, sa severa na jug i nazad i autoputem ponovo nazad ka Temisvaru i Bg, svakako ce se lakse i brze stizati svuda.
 
 

Ih bre... pa ja sam kao novajlija na prvi skup došao sa Golfom

 

Nazalost Insignija je zavrsila u tudjim rukama, nasilno, preko noci. Tako da u ovoj temi vise nece biti aktivnosti. 

Nazalost Insignija je zavrsila u tudjim rukama, nasilno, preko noci. Tako da u ovoj temi vise nece biti aktivnosti. 

Insignia gazi vec 60k od kupovine, nikakvih problema nema.  
.

Malo se putovalo i po Evropi, pre COVID-19

Nazalost Insignija je zavrsila u tudjim rukama, nasilno, preko noci. Tako da u ovoj temi vise nece biti aktivnosti. 

Nazalost Insignija je zavrsila u tudjim rukama, nasilno, preko noci. Tako da u ovoj temi vise nece biti aktivnosti. 

Nazalost Insignija je zavrsila u tudjim rukama, nasilno, preko noci. Tako da u ovoj temi vise nece biti aktivnosti. 

Nazalost Insignija je zavrsila u tudjim rukama, nasilno, preko noci. Tako da u ovoj temi vise nece biti aktivnosti. 

Transfagarasan
 
Konacno dodje i taj dan da se steknu uslovi za dugo planirani put za, po Top Gear-u, jedan od najlepsih puteva na svetu. Od vise varijanti ruta i proucavanja gomile foruma, odabrao sam put preko Vrsca, Temisvara, Sibiua (prvo nocenje), drugi dan rezervisan za Tansfagarasan, nocenje u Curtea de Arges i povratak preko Turnu Severina i Djerdapske magistrale u Bg.

 
Par cinjenica o samoj deonici: Transfagarasan (sluzbeni naziv puta DN7C) je drugi najvisi put kroz Rumuniju (posle Transalpine). Najveca visina na vrhu puta je 2034m. Proteze se od gradica Cartisoara na severu do Curtea de Arges na jugu, sve u svemu oko 100km.


Otvoren je od 1. jula od kraja septembra, nekad i u oktobru u zavisnosti od vremena jer pojava snega u avgustu nije retkost tako da godisnje imate sansu samo par letnjih meseci da ga odvozate. Inace je gradjen od 1970. do 1974. kao vojni put kojim je Causesku hteo das to brze evakuise ljude i vojsku nakon  invazije Rusa 1968god.Put je podjednaka atrakcija kako za vozace, tako i za bajkere pa cak i bicikliste.
 
1.dan
Beograd-Vrsac-granica, 101km, put verovatno vecini poznat, sasvim solidan za voznju. Na granici par auta, u medjugranicnom prostoru se uzima vinjeta koja za 7 dana kosta 3e i placa se u evrima (ne lepi se na soferku vec se dobija samo racun u obliku A4 formata kao dokaz da je vinjeta placena). Inace u Rumuniji nigde ne primaju evre tako da ih valja zameniti odmah pri ulasku u zemlju. Za 1 eur se dobija oko 4,4 leja. A da, i sat pomeriti na 1 sat unapred . Bilo je vise puteva koji po navigaciji vode da Sibiua ali me carinik savetovao da idemo preko Temisvara i poslusali smo ga. Put do Temisvara je s totalno novim asvaltom, nema guzve i brzo se stize do Temisvara. Ne znam da li smo pogresili sto smo usli u grad ili smo mozda mogli nekom obilaznicom ali nakon jedno pola sata mrcvarenja po neki bocnim ulicama kako nas je vodila glupa navigacija sasvim slucajno smo nabasali na tek izgradjen autoput A1 koji moja IGO navigacija uopste nije ni prepoznala i mom odusevljenju nema kraja. Tako se vozimo odlicnim autoputem negde oko 30km

 
 
U nekom trenutku se autoput zavrsava (vidm da je nastavak zavrsen i verovatno ce ga pustiti uskoro) i nakon zavrsetka te deonice se skrece na magistralni put, tipa nase Ibarske koji je inace dobrog kvaliteta ali mi se cinilo da svi sleperi Rumunije idu bas tuda pa sam se lagano smorio pomisljajuci da cu se tako vuci do kraja. Srecom nakon nekih sat vremena provaljujem da  na jednom mestu sva vozila prave polukruzno i vracaju se nazad da bi odmah skrenula na nastavak A1 i tako se vozimo 80km i prakticno nam ostaje 15km  magistrale do samog SIbiua. Koliko sam video, autoput je u celini ili zavrsen ili pri kraju tako da ocekujem da ga otvore sledece godine ako ne i ranije pa ce ceo put biti pesma u odnosu na dosad.
Nakoj 420km od BG i 5.5 sati uz jednu kracu pauzu na autoputu za kafu stizemo u Sibiu.

 

Grad je inace proglasen evropskom prestonicom culture 2007 god. Rekose nam da je bio nekad pod Nemcima pa nam bi jasno otkud gomila restorana s nemackom kuhinjom i nekako nemacki stil gradnje. Mnostvo novih modernih poslovnih zgrada i hotela i stari grad s velikim trgom i gomilom restorana i kafica mogu da zadovolje svakog i isplati se doci tamo ranije popodne i obici grad.
 


Smestaja ima zaista gomila na bookingu po raznim cenama ali valja ga rezervisati unapred. Mi smo isli bez toga pa nam nije bilo do lutanja tako  da smo uzeli prvi  koji je ok ali je skuplji u odnosu na ono sto se moze naci ako se trazi na vreme (cena je bila 60e za dve osobe za stan u novoj zgradi, bez dorucka, na 10min peske od centra ali kao sto rekoh ima dosta smestaja za upola cene i to sa doruckom). Cene po restoranima i kaficima su , bas kao i po ostalim mestima kad se krene po Rumuniji slicne kao i kod nas. Evo par primera:
 

 
2. dan
Ujtru, nakon dorucka krecemo lagano ka Karpatima koji se ubrzo pojavljuju u daljini:

Mapa deonice:


Put vodi kroz nekoliko sela, vidim par kampova sa satorima i bajkerima koji se lagano spremaju da kao i mi krenu put vrha. Oko 44km traje voznja do malog sela Cartisoara koje se smatra ulazom na Transfagarasan. Vec na pocetku je priroda prelepa kao i pogled sa visine.


Vrlo brzo se vide cuvene serpentine ispred nas.

Odmah da kazem da asvalt bas i nije nekog kvaliteta kako mi se cinilo na slikama , ljudi dosta sporo voze tuda pa nisam ni ja hteo da silujem lamelu ni kocnice iako je smrad zapaljenih kocnica i lamela na vozilima koja su se spustala bio bas cest :).
Na vrhu prevoja nailazimo na dva veca parkinga sa obe strane koji se placaju 4 leja sat. Ako se porani ujutru, jos su poluprazni. Ima dosta standova gde prodaju razne suvenire.


Vec oko 11 to izgleda ovako

Vikendom mogu samo da zamislim haos  ovde. Do jezera ima nekih 100m a ima i put do samog jezera gde se parking ne placa, naravno opet, ako se porani ujutru.
Na uzvisenju iznad jezera je mesto gde se ulazi u zicaru koja vozi iznad te severne strane i naravno mesto gde svi moraju da se uslikaju. Kad kucate na google Transfagarasan, gotovo sve slike su nastale odavde. Dakle stojim tu pred tim prizorom i ne verujem da licno gledam nesto sto pratim od valjda aprila i za sta od onda planiram ovaj put

 
Na jezeru ima vise restorancica pa je vreme za pauzu na kafu i grejanje na suncu s obzirom da je ujutru  temperatura oko 9C sto nije cudo s obzirom da smo na 2040m.


Nakon pauze i placanja 2 sata parkinga  krecemo kroz tunel nakon kojeg pocinje spust na juznu stranu prevoja. Inace na jednom kraju tunela postoji metalna kapija koja se zatvara kad je put neprohodan.

 
Par km ispod s leve strane je poveci vodopad koji je sledeca stanica za pravljenje guzve i slikanje:

 
Dalja deonica spusta nije bas kvalitetna, dosta je neravno i puno zakrpa al se bar uziva u prirodi. Na kraju spusta, uocavamo guzvu na putu, mnogo parkiranih kola u jednoj traci i ljudi koji idu peske do jos jedne atrakcije – brana Vidraru. Vidraru jezero i istoimena brana, duzine 305m i visine 165m i koja je 5. po velicini u Evropi i 9, u svetu. Put ide preko brane i ako se ide na Transfagarasan s juzne strane, put se racva na levu i desnu stranu oko jezera. Treba odabrati onaj desni. Zaista je cela gradjevina impozantna, imaju i neke brodice koji prave ture po jezeru. Parkinga nema pa se parkira prakticno u jednoj traci sto stvara guzve

 
Nakon brane nailazimo da grupu ljubitelja terenaca, inace je dosta ovakvih i slicnih klubova gore pa se sve nadam da cemo i mi uspeti jednom da se skupimo za tako nesto.
Citajuci brojne tekstove o ovom putu, resio sam da obidjem i Drakulin zamak malo posle brane. Postoje jasne table pored puta da se tu nalazi a i vidi se na litici iznad puta sa desne strane.


Zamak Poenari, smatra se pravim domom grofa Drakule. Dvorac je u rusevinama ali ako imate volje, nakon 1480 stepenika i pola sata, isplati se popeti se zbog sjajnog pogleda sa zidina. Kad smo se popeli shvatili smo da osim izazova da se predje 1480 stepenika i lepog pogleda sa visine gore nema bog zna sta da se vidi a nema ni nekog ko bi ispricao nesto o istoriji rusevina  tako da je 5 leja po osobi za ulaznicu po meni suvisna. U podnozju dvorca na glavnom putu je restoran s solidnom klopom i ok cenama ali je tolika guzva da konobari ne znaju gde udaraju tako da na kraju stigne ohladjena hrana. Nemojte gubiti vreme tu vec jedno 200m nize postoji jos par restorana koji zvrje poluprazni a verujem da klopa nije nista losija nego se ljudi zalete na ovaj prvi

 
 
Nakon duze pauze za rucak stizemo u malo mesto Curtea de Arges (596km od BG) koje se smatra ulazom u Transfagarasan s juzne strane. Ni tu nismo rezervisali smestaj ali smo pratili tablu za centar i ulazimo u ulicu koja me odmah podsetila na nasu Strahinica bana, naravno u znatno kulturnijem obliku. Zajednicko je i nonstop paradiranje raznih tjunera i besnih kola niz ulicu do kasno u noc. Inace su Rumuni ocigledno pasionirani zaljubljenici BMW kojih ima i najvise.
Mnostvo kafica i restorana i dva smestaja sa sasvim ok cenama, s doruckom koje preporucujem. Pansion 120 leja za dve osobe  i hotel 160, sa doruckom naravno. Cene u tim kaficima su iste kao u Bg a negde mozda i nize. Npr krigla piva od 0.4 je 130 din.
 
3.dan
Nakon obilnog dorucka u hotelu u 8 ujutru krecemo nazad za Bg ali ka Djerdapu. Pratimo putokaze za Targu Jiu i kasnije za Turnu Severin gde je i granicni prelaz.


Do Targu Jiu je put katastrofa, uzan, los asvalt i retko kad moze da se postigne i 70kmh. Od Targu Jiu je vec manje guzve, siri je put i moze se razvuci i 100 na nekim mestima. Citao sam dosta da ima radara po tim manjim mestima ali sam video samo jednu patrol parkiranu pored a i na nju su me svi redom upozoravali ablendovanjem tako da s tim nema problema.. Stavise, nema mnogo policije na putu kao kod nas.
Djerdap- Turnu Severin, 840km od Bgi pocetka puta:

 
Na granici smo cekali oko 20 min, mi i svi ostali Rumuni. Inace u Rumuniji nisam video nijednog zemljaka. Cini mi se da sam na samoj stazi video Hondu Akord s BG tablama i to je to. Nadam se da ce se to promeniti jer vredi videti sve ovo. Inace pita nas nas carinik kako je bilo, kakvi su utisci. Ja kazem gde smo bili i pozalim se na male porcije klope u restoranima na sta mi on kaze: pa sta mislis zasto ovoliko rumuna dolazi ovamo, haha .
Elem, ulazimo u zemlju i krecemo Djerdapskom magistralom uz Dunav sve do Golupca, put je bas dobar i lepo je voziti ovuda, naravno kad nema kise.

Pa slika voznje pored Dunava:

 
Oko pola 3 nakon gotovo neprekidne voznje od Curtea de Arges, s jednim sipanjem goriva i cekanjem na granici stizemo u Golubac, gde je i pauza za rucak. Restoran Zlatna ribica na samoj obali je za svaku preporuku.
Prilaz tvrdjavi i pogled na brojne vetrogeneratora na Rumunskoj strani.

 
Inace Rumuni mnogo polazu na solarne panele kojih je mali million na brdima iznad puteva kao i na ove vetrenjace. Zaista nisam ocekivao ovakve utiske o putu i samim Rumunima, moguce da jos uvek imamo one predrasude od ranije.
Ostatak puta preko Pozarevca i autoputem je vec poznat i nakon 1045km stizemo u Bg.
Na kraju puta, podaci sledeci:

Cene goriva kao kod nas ili za nijansu vise, zavisi na kojoj pumpi i u kom gradu. Pumpe Petrom su najpovoljnije i tu sam i tankao gorivo.

Ukupni troskovi po osobi (ako se ide u dvoje) bez ikakve stednje u bilo cemu – oko 120e (nas je izaslo oko 150 jer smo trazili smestaj u poslednjem trenutku.
Jedini savet za ovaj put koji mogu dati je nikako ne ici vikendom jer je slika na stazi ovakva

I nagradno pitanje: zasto svaki 4. Rumun na autu ima antenu od 2 m?


Nadam se da cu i sledece godine ici gore, pogotovo ako otvore ceo A1 autoput jer ce to imati dve prednosti: prva da se ne mora ici napornim putem s juznog kraja deonice ka Djerdapu i dalje ka Bg, i drugo da se onda staza moze odvoziti 2 puta, sa severa na jug i nazad i autoputem ponovo nazad ka Temisvaru i Bg, svakako ce se lakse i brze stizati svuda.
 
 

Insignia gazi vec 60k od kupovine, nikakvih problema nema.  
.

Malo se putovalo i po Evropi, pre COVID-19

Insignia gazi vec 60k od kupovine, nikakvih problema nema.  
.

Malo se putovalo i po Evropi, pre COVID-19

Imao sam na Astri, i sad na Insigniji jos unapredjeniji sistem.
Na Astri sam menjao zadnje, dva polovna sam nasao u dobrom stanju i njih stavio, jer je cena novih isto bila neverovatna.
 
Na Astri je postojala opcija da se stave 4 klasična i dijagnostikom da se deaktivira sistem koji kontroliše stelujuce amortizere.

Daleko od toga, ti vozis sa neispravnim amortizerima, odnosno mnogo vaznijim sklopovima. 
 
Imam novi ventil, rezervni u gepeku, samo se ne isplati stavljati ga jer I ovaj sto je na kolima radi kako treba, samo sto ponekad malo zazuji, gotovo neprimetno. Pitaj Bucala sta ih je zamenio, misleci da moze da se resi povremenog zujanja.. 
 
Inače, danas vidim oštećenje na soferci od kamencica, bas me lepo udario, pa sam odmah isao da se reparira, odlicno ispalo, gotovo se ne vidi gde je bila pukotina.

pre:
 

 
posle:
 



 

Kod mene je auto pun LED-a Samo nekada se desi da mi u plafonjeri tinja, i to bas bas retko. To sto ti tinja, bukvalno ne trosi nista struje, jer je to struja koja je uvek prisutna kao sto i je i receno, samo sto halogenu nema snage da "pokrene" , moze da bude interesantno, stoji ti kao ambijentalno osvetljenje

Insignia se ne gasi.  
Presli oko 45.000km od kupovine, prezadovoljan kolima, sve kako treba, redovni servisi i uzivanje u voznji.
Evo malo slika sa poslednje ture sa Durmitora.

 

Nakon nešto preko 4 meseca druženja i oko 11k kilometara, mogu da kažem da sam kolima prezadovoljan. Vozimo se prilično što se vidi i po kilometraži. 
 
AFL farovi vožnju noću pretvaraju u pravi užitak, kao i FlexRide šasija, u Tour režimu kola samo “plove”, dok naravno kada se prebaci u Sport, mami osmeh na lice.
 
Prilično unapredjen sistem u odnosu na već dobar koji sam posedovao u Astri.
 
Kvarova nema, da kucnem u drvo. Jedan jedini problem do sada, prekidac gepeka, standardna boljka. Danas zamenjen, ceh 30e.
 
 

Poslao sam ti PP.
 
Ventil turbine je boljka, s tim da on samo krene da zuji, ali nema drugih problema, odnosno jako su retki slucajevi da rikne.
Malo tako zuji ponekad, pa nervira, onda prestane itd.
Ja moj teram vec 30.000km, ponekad se cuje malo, ali nema problema u radu.
Inače nov košta oko 5000 dinara, ali se maltene ne isplati menjati ga, jer brzo krene opet da zuji.

Insignia se ne gasi.  
Presli oko 45.000km od kupovine, prezadovoljan kolima, sve kako treba, redovni servisi i uzivanje u voznji.
Evo malo slika sa poslednje ture sa Durmitora.

 

Insignia se ne gasi.  
Presli oko 45.000km od kupovine, prezadovoljan kolima, sve kako treba, redovni servisi i uzivanje u voznji.
Evo malo slika sa poslednje ture sa Durmitora.

 

Insignia se ne gasi.  
Presli oko 45.000km od kupovine, prezadovoljan kolima, sve kako treba, redovni servisi i uzivanje u voznji.
Evo malo slika sa poslednje ture sa Durmitora.

 

Insignia se ne gasi.  
Presli oko 45.000km od kupovine, prezadovoljan kolima, sve kako treba, redovni servisi i uzivanje u voznji.
Evo malo slika sa poslednje ture sa Durmitora.

 

Ne znam da li ste znali da u Google mapama, u jednom delu Novog Sada se nalazi putnički avion. Prve sekunde - šok, nije moguće... druge sekunde ma daaaajjj... Slučajno su ga snimili u preletu preko NS...  
 
Evo putanje do njega:
 
https://www.google.rs/maps/dir/45.2459869,19.839874/45.264092,19.8511768/@45.2624548,19.8523492,762m/data=!3m1!1e3!4m5!4m4!1m1!4e1!1m0!3e0?hl=sr&hl=sr