ata

Kada već pišemo o punoj liniji - nažalost pune linije često stoje i tamo gde im nije mesto. Često je sa jedne strane super pregledno, tako da bi mogli staviti isprekidanu liniju i punu, jednu pored druge, tako da smanje gužve, ali ne... zašto bi neko razmišljao, Srbija je ovo.
 
Sledeća situacija: Blaga krivina ulevo, bez ikakvih prepreka na velikoj dužini, sa moje strane potpuno pregledna, ali neko od nadležnih nije razmišljao o tome da može tu da se stavi i isprekidana pored pune... pa sam malo pomogao razvoju ekonomskog tigra svojim prilogom u budžet...

Ekonomična vožnja se ne dobija vožnjom u odredjenim obrtajima, već ne korišćenjem kočnica. Nije problem ni naglo ubrzavanje, nego kasno kočenje. Kad se neko zaleti do 100m pred raskrsnicu, a onda sedne na kočnicu, neka se ne pita zašto puno troši…
 
Inače, kad smo kod obrtaja, slažem se da  nikad ne treba voziti ispod maksimalnog obrtnog momenta, to su minimalni obrtaji. Zar nije očigledno da se motor ispod toga muči, radi kao mrtav konj…
Što se tiče maksimalnih trajnih obrtaja - ima jedno zlatno pravilo starijih vozača, sa kojim se slažem. To pravilo glasi: ako hoćete da vam dobro i dugo radi, motor treba terati do polovine maksimalnih obrtaja. 5000/2 = 2500 obrtaja. Zavisno od raspoloženja i uslova puta menjam u sledeći između 2100 i 2500 (autoput ili uzbrdica traže višlje obrtaje).

Najveću uštedu goriva ima onaj ko manje koristiti kočnice i koji što manje stoji na semaforu. Po meni ima dva tipa vozača. Prvi tip “homo brejker” - koji cesto menja noge na papučicama gasa i kočnice. Na otvorenom - on ubrzava čim izadje na ravan (prav) put, a zatim koči pre svake krivine, ili u gradu ubrzava sve do 100m pre semafora na kome je crveno svetlo, a onda sedne na kočnicu... i drugi, “homo ekonomicus” koji na vreme skinu nogu sa gasa i koči motorom.
Po gradu semafori povećavaju potrošnju (i nerviraju, što je značajnije, jel da...). Ja npr.  istu deonicu prelazim svaki dan, i znam kolikom brzinom treba ići izmedju koja dva semafora da  bi prošao bez zaustavljanja. Izmedju neka dva semafora polako ubrzavam i vozim 30-40 na sat, a kod drugog čim se otvori semafor odmah jurnem, kako bi stigao dok je još zeleno svetlo... primer - Liman 4 prema centru. Tamo svi redovni voze tako, osim nekog zalutalog... Takodje, dobro bi bilo izbegavati bulevare na kojima je večito neka gužva, makar u NS... Manjim ulicama bez semafora izmedju dve tacke mi treba oko 5 minuta, a ako se za istu razdaljinu koristi bulevar, stane se na bar nekoliko semafora, kreni-stani, i treba mi oko 10-15 min. Jel da...  

Na zalost, stabilnost i pokretljivost su obrnuto proporcionalni u avijaciji... ili/ili
 

Samo da dodam da je to doprinelo i nešto manjoj stabilnosti, tj. većoj pokretljivosti. zbog negativnog tzv. ugla dijedra ovog dela krila. Verovatno im to nije bio neki značajan parametar prilikom projektovanja, ali je pomalo doprinelo. 

U pravu si, ali... teorija je jedno, a praksa često drugo. Školski avioni imaju veliki uzgon na malim brzinama, ali kod akrobatskih je sve obrnuto. Akrobatski avioni najčešće imaju simetričan aeroprofil, koji čak u horizontalnom letu ni nema uzgona, ali mu je svejedno da li leteo normalno ili na ledjima, i u bilo kom drugom položaju. Normalni asimetrični aeroprofili imaju znatnu razliku (“vuku na gore”)... naravno, i ovi simetrični aeroprofili pod pozitivnim napadnim uglom imaju uzgon, ali se ne mogu pohvaliti njime... ove avione vuče motor, a imaju i velike upravljačke površine koje doprinose. 
Malopre sam napisao da je to što ga proizvodi Suhoj dovoljno govori o njemu. Nema dileme da su deo znanja i tehnologija razmenili sa borbenim avionima. Jugoslavija je ‘50-tih godina napravila prvu metalnu sportsku jedrilicu na svetu - Meteor, tada najbolju na svetu. Napravljena su dva primerka. Svi su se pitali čemu to, jer je razvoj bio skup da bi napravili samo dva primerka, a onda je, kada je par godina posle nje poleteo Galeb G2, svima bilo jasno... oni su posuzili da bi na njima ispitali tehnologiju.... Tako su stariji pričali, a ako su lagali mene, i ja lažem vas...  

Dobar je bilo koji manometar kada utvrdite koja mu je sistematska greska... ja ima neki (jeftin) iz metroa, koji lazeeee.. (a ne trepce). Al kad sam shvatio da pokazuje oko 0.3 bara manje, toliko uvek dodam I nema boljeg...

U pravu si, ali... teorija je jedno, a praksa često drugo. Školski avioni imaju veliki uzgon na malim brzinama, ali kod akrobatskih je sve obrnuto. Akrobatski avioni najčešće imaju simetričan aeroprofil, koji čak u horizontalnom letu ni nema uzgona, ali mu je svejedno da li leteo normalno ili na ledjima, i u bilo kom drugom položaju. Normalni asimetrični aeroprofili imaju znatnu razliku (“vuku na gore”)... naravno, i ovi simetrični aeroprofili pod pozitivnim napadnim uglom imaju uzgon, ali se ne mogu pohvaliti njime... ove avione vuče motor, a imaju i velike upravljačke površine koje doprinose. 
Malopre sam napisao da je to što ga proizvodi Suhoj dovoljno govori o njemu. Nema dileme da su deo znanja i tehnologija razmenili sa borbenim avionima. Jugoslavija je ‘50-tih godina napravila prvu metalnu sportsku jedrilicu na svetu - Meteor, tada najbolju na svetu. Napravljena su dva primerka. Svi su se pitali čemu to, jer je razvoj bio skup da bi napravili samo dva primerka, a onda je, kada je par godina posle nje poleteo Galeb G2, svima bilo jasno... oni su posuzili da bi na njima ispitali tehnologiju.... Tako su stariji pričali, a ako su lagali mene, i ja lažem vas...  

U pravu si, ali... teorija je jedno, a praksa često drugo. Školski avioni imaju veliki uzgon na malim brzinama, ali kod akrobatskih je sve obrnuto. Akrobatski avioni najčešće imaju simetričan aeroprofil, koji čak u horizontalnom letu ni nema uzgona, ali mu je svejedno da li leteo normalno ili na ledjima, i u bilo kom drugom položaju. Normalni asimetrični aeroprofili imaju znatnu razliku (“vuku na gore”)... naravno, i ovi simetrični aeroprofili pod pozitivnim napadnim uglom imaju uzgon, ali se ne mogu pohvaliti njime... ove avione vuče motor, a imaju i velike upravljačke površine koje doprinose. 
Malopre sam napisao da je to što ga proizvodi Suhoj dovoljno govori o njemu. Nema dileme da su deo znanja i tehnologija razmenili sa borbenim avionima. Jugoslavija je ‘50-tih godina napravila prvu metalnu sportsku jedrilicu na svetu - Meteor, tada najbolju na svetu. Napravljena su dva primerka. Svi su se pitali čemu to, jer je razvoj bio skup da bi napravili samo dva primerka, a onda je, kada je par godina posle nje poleteo Galeb G2, svima bilo jasno... oni su posuzili da bi na njima ispitali tehnologiju.... Tako su stariji pričali, a ako su lagali mene, i ja lažem vas...  

U pravu si, ali... teorija je jedno, a praksa često drugo. Školski avioni imaju veliki uzgon na malim brzinama, ali kod akrobatskih je sve obrnuto. Akrobatski avioni najčešće imaju simetričan aeroprofil, koji čak u horizontalnom letu ni nema uzgona, ali mu je svejedno da li leteo normalno ili na ledjima, i u bilo kom drugom položaju. Normalni asimetrični aeroprofili imaju znatnu razliku (“vuku na gore”)... naravno, i ovi simetrični aeroprofili pod pozitivnim napadnim uglom imaju uzgon, ali se ne mogu pohvaliti njime... ove avione vuče motor, a imaju i velike upravljačke površine koje doprinose. 
Malopre sam napisao da je to što ga proizvodi Suhoj dovoljno govori o njemu. Nema dileme da su deo znanja i tehnologija razmenili sa borbenim avionima. Jugoslavija je ‘50-tih godina napravila prvu metalnu sportsku jedrilicu na svetu - Meteor, tada najbolju na svetu. Napravljena su dva primerka. Svi su se pitali čemu to, jer je razvoj bio skup da bi napravili samo dva primerka, a onda je, kada je par godina posle nje poleteo Galeb G2, svima bilo jasno... oni su posuzili da bi na njima ispitali tehnologiju.... Tako su stariji pričali, a ako su lagali mene, i ja lažem vas...  

Nazalost u takvom stanju ne moze puno da se izvuce. Moj rodjak je prodao Forda Fokusa starog 3 godina za 2.000 eura, u takvom prljavom stanju - kaze niko nije hteo ni da cuje za vise, dobro je i ovo izvukao... dzabe sto je pre toga bio prakticno potpuno nov i sto je prelazio manje od 10.000 godisnje, tu se vise ne gleda koliko je presao i slicno...

Start stop bi bio super kad bi duže stajali na semaforima, ali za 30 sekundi nema svrhe. Na vecini semafora crveno svetlo traje minut - dva. Jedino bi se isplatilo kad bi nam se semafor zatvorio ispred nosa, ali nije to bas često slučaj. Većinom je slučaj da se zeleno upali skoro pa čim stanem... 
 
Na početku sam i koristio start - stop, ali sam odustao čim je krenulo leto - kad isključi motor, prestane da radi i klima, ali duva ventilator, pa uskoro počne da smrdi vlaga iz nje.... i tako na svakom semaforu... reko, toliko od mene... 

Najveću uštedu goriva ima onaj ko manje koristiti kočnice i koji što manje stoji na semaforu. Po meni ima dva tipa vozača. Prvi tip “homo brejker” - koji cesto menja noge na papučicama gasa i kočnice. Na otvorenom - on ubrzava čim izadje na ravan (prav) put, a zatim koči pre svake krivine, ili u gradu ubrzava sve do 100m pre semafora na kome je crveno svetlo, a onda sedne na kočnicu... i drugi, “homo ekonomicus” koji na vreme skinu nogu sa gasa i koči motorom.
Po gradu semafori povećavaju potrošnju (i nerviraju, što je značajnije, jel da...). Ja npr.  istu deonicu prelazim svaki dan, i znam kolikom brzinom treba ići izmedju koja dva semafora da  bi prošao bez zaustavljanja. Izmedju neka dva semafora polako ubrzavam i vozim 30-40 na sat, a kod drugog čim se otvori semafor odmah jurnem, kako bi stigao dok je još zeleno svetlo... primer - Liman 4 prema centru. Tamo svi redovni voze tako, osim nekog zalutalog... Takodje, dobro bi bilo izbegavati bulevare na kojima je večito neka gužva, makar u NS... Manjim ulicama bez semafora izmedju dve tacke mi treba oko 5 minuta, a ako se za istu razdaljinu koristi bulevar, stane se na bar nekoliko semafora, kreni-stani, i treba mi oko 10-15 min. Jel da...  

Apsolutno tacno  . Jos su me davno, daleko iskusniji od mene (neki i ucesnici ex-YU relija 70'-ih) ucili da ces dobrog i racionalnog vozaca na putu prepoznati po tome da maltene nema blinkanja stop svetala, a da i po krivinama drzi dobar i konstantan tempo. Iskustvom sam kasnije to i sam uvideo, sto se ogleda i u kvalitetu same voznje, potrosnji goriva, trajnosti komponenti... Onda sitne cake, tipa blagog ubrzavanja pre nailaska na uspon, pa pustanje gasa pre vrha da se auto "skotrlja" (ako je blag prevoj), pa spustanje nizbrdo bez kocenja u brzini kojom bi se peo (pri cemu je potrosnja 0.0 l), pa i na pravcu "igranje" sa gasom i doziranje samo koliko masini treba da odrzava brzinu... Primera je gomila, zato iskusan vozac lako smanji potrosnju u odnosu na tempomat, koji je "glupa" sprava za puko odrzavanje brzine, bez mogucnosti da predvidja situacije.
Sto se gore pomenutog blinkanja stopaljki tice - prica je prvenstveno vezana za "normalno" putovanje, npr. sa porodicom. Naravno da svakome od nas ponekad dodje da (gde moze) odvoza za svoj gust po krivinama, da produva auto, odrzi vozacku kondiciju i reflekse...
Zadnjih 10-15 godina, sa pojavom jeftinih a jacih automobila i ocigledno tanke bilo kakve obuke - uvidjam sve veci broj "kocnica-gas" vozaca. I na otvorenom putu - cigla na gasu na pravcu, pa upaljena stopaljka 100m i davljenje cim se udje u jednu, a ne daj Boze u seriju krivina. A verovatno su i isti ti, po BG Schumacheri od semafora do semafora.
Ono sto se u tekstu naravno ne spominje - u znatne usporivace i "povecavace" potrosnje po gradu bih dodao i lezece policajce, tamo gde im apsolutno nije mesto. A toga kod nas, hvala Bogu, ima na svakom cosku. Citao sam nedavno studiju sprovedenu (cini mi se) u Britaniji, koliko se smanjilo zagadjenje (samim tim i potrosnja) kada su na testnim deonicama umesto lezecih policajaca uveli kontrolu brzine patrolama ili kamerama.
Ono na sta mozemo da uticemo, a sto malo ljudi radi, je redovna kontrola pritiska u gumama. Pogotovo pred duzi put (gde se dodaje obicno 0.2-0.3 Bar za opterecen auto) i pogotovo na nagle promene spoljne temperature.
Pojedine nebuloze iz gornjeg teksta, tipa voznje iza kamiona i jos par njih - ne bih komentarisao.

Najveću uštedu goriva ima onaj ko manje koristiti kočnice i koji što manje stoji na semaforu. Po meni ima dva tipa vozača. Prvi tip “homo brejker” - koji cesto menja noge na papučicama gasa i kočnice. Na otvorenom - on ubrzava čim izadje na ravan (prav) put, a zatim koči pre svake krivine, ili u gradu ubrzava sve do 100m pre semafora na kome je crveno svetlo, a onda sedne na kočnicu... i drugi, “homo ekonomicus” koji na vreme skinu nogu sa gasa i koči motorom.
Po gradu semafori povećavaju potrošnju (i nerviraju, što je značajnije, jel da...). Ja npr.  istu deonicu prelazim svaki dan, i znam kolikom brzinom treba ići izmedju koja dva semafora da  bi prošao bez zaustavljanja. Izmedju neka dva semafora polako ubrzavam i vozim 30-40 na sat, a kod drugog čim se otvori semafor odmah jurnem, kako bi stigao dok je još zeleno svetlo... primer - Liman 4 prema centru. Tamo svi redovni voze tako, osim nekog zalutalog... Takodje, dobro bi bilo izbegavati bulevare na kojima je večito neka gužva, makar u NS... Manjim ulicama bez semafora izmedju dve tacke mi treba oko 5 minuta, a ako se za istu razdaljinu koristi bulevar, stane se na bar nekoliko semafora, kreni-stani, i treba mi oko 10-15 min. Jel da...  

Najveću uštedu goriva ima onaj ko manje koristiti kočnice i koji što manje stoji na semaforu. Po meni ima dva tipa vozača. Prvi tip “homo brejker” - koji cesto menja noge na papučicama gasa i kočnice. Na otvorenom - on ubrzava čim izadje na ravan (prav) put, a zatim koči pre svake krivine, ili u gradu ubrzava sve do 100m pre semafora na kome je crveno svetlo, a onda sedne na kočnicu... i drugi, “homo ekonomicus” koji na vreme skinu nogu sa gasa i koči motorom.
Po gradu semafori povećavaju potrošnju (i nerviraju, što je značajnije, jel da...). Ja npr.  istu deonicu prelazim svaki dan, i znam kolikom brzinom treba ići izmedju koja dva semafora da  bi prošao bez zaustavljanja. Izmedju neka dva semafora polako ubrzavam i vozim 30-40 na sat, a kod drugog čim se otvori semafor odmah jurnem, kako bi stigao dok je još zeleno svetlo... primer - Liman 4 prema centru. Tamo svi redovni voze tako, osim nekog zalutalog... Takodje, dobro bi bilo izbegavati bulevare na kojima je večito neka gužva, makar u NS... Manjim ulicama bez semafora izmedju dve tacke mi treba oko 5 minuta, a ako se za istu razdaljinu koristi bulevar, stane se na bar nekoliko semafora, kreni-stani, i treba mi oko 10-15 min. Jel da...  

Žvaće, žvaće... aaa...  Treba u obaveznu opremu natovcima uvrstiti i pelene...  

Žvaće, žvaće... aaa...  Treba u obaveznu opremu natovcima uvrstiti i pelene...  

Nije.
Ne poredi se LCC sa klasičnim avio-kompanijama na taj način. Za obe vrste usluge ima mesta (što tržište pokazuje) jer ljudi imaju različite potrebe. Nekome odgovara da kupuje kartu mesec dana (ili više) unapred, nekome ne. Nekome odgovara da sleće na glavni aerodrom, a neko nema problem da sleti i na 100 kilometara daleko. Neko ima problema sa komforom u kabini, nekome je svejedno za manji prostor za noge jer je ionako npr. neki kraći let u pitanju pa će izdržati, itd, itd....
 
Ima jedan svetski poznati primer koji se dogodio Lufthansi u Minhenu.
Lik je platio njenu skupu biznis kartu (oko 750 evra), i kao jedno od prava koje mu pripada je i pravo da može da pomeri svoj let za bilo koji drugi datum, bilo kada, bez ikakvih penala. Takođe, imao je i pravo pristupa Lufthansa salonu na aerodormu u Minhenu, odnosno da jede i pije šta god poželi. I, on tako dođe, pokaže kartu, oni ga puste u salon, on pojede, popije...i ode da odloži let za sledeći termin. Na dan novog leta lik opet dođe sa validnom biznis kartom, opet uđe u salon, opet pojede i popije šta god želi...i opet ode da pomeri let za sledeći termin. Onda narednog termina opet dođe sa validnom biznis kartom...i pogađaš već šta je lik radio.
Ništa od toga ne može da radi sa LCC, ali može sa klasičnim avio kompanijama jer one nude takvu uslugu. I Air Serbia ima svoj Lounge na BEG.
 
Lik je tako uradio 35 puta. Lufthansa mu je posle nekih godinu dana poništila tu kartu i vratila njegovih 750 evra.
On je kupio opet drugu kartu sa očiglednom namerom da ponovi sa njom sve isto...i tek tada ga je Luftika dala na Sud. Epilog sudskog postupka je da je lik morao da plati 1.980 evra Lufthansi za tih njegovih 35 boravaka, odnosno prosečno nešto preko 55 evra po svakoj poseti.  
 
 

Loša organizacija, kao i kod svakog javnog preduzeća. Bahato rukovodstvo koje ne razmišlja ekonomski... navešću primer:  gledam danima kako menjaju cevi i asfaltiraju ulicu kod mene, troje radnika sa bagerom vec nedelju dana stavljaju ivičnjake i ravnaju tucanik za 100 metara biciklisticke staze... pridržavaju lopate... Da ne širim, sve je kod nas tako...
 
Rayan Air je privatna kompanija, koja zna da joj niko neće dati ni eura ako sama ne zaradi, pa se bori... kako ima let za 1€ ?? Pa najskuplje je sedište koje ostane prazno, ako ga da za 1€, putnik će možda platiti prtljag, skoro sigurno uzeti vodu... Što bi Fata rekla u onom vicu - dva po dva, nakupi se... Air Serbia je “velika”, pa joj je ispod časti da se mlati za par eura, kad je tu država da da...

Loša organizacija, kao i kod svakog javnog preduzeća. Bahato rukovodstvo koje ne razmišlja ekonomski... navešću primer:  gledam danima kako menjaju cevi i asfaltiraju ulicu kod mene, troje radnika sa bagerom vec nedelju dana stavljaju ivičnjake i ravnaju tucanik za 100 metara biciklisticke staze... pridržavaju lopate... Da ne širim, sve je kod nas tako...
 
Rayan Air je privatna kompanija, koja zna da joj niko neće dati ni eura ako sama ne zaradi, pa se bori... kako ima let za 1€ ?? Pa najskuplje je sedište koje ostane prazno, ako ga da za 1€, putnik će možda platiti prtljag, skoro sigurno uzeti vodu... Što bi Fata rekla u onom vicu - dva po dva, nakupi se... Air Serbia je “velika”, pa joj je ispod časti da se mlati za par eura, kad je tu država da da...

Loša organizacija, kao i kod svakog javnog preduzeća. Bahato rukovodstvo koje ne razmišlja ekonomski... navešću primer:  gledam danima kako menjaju cevi i asfaltiraju ulicu kod mene, troje radnika sa bagerom vec nedelju dana stavljaju ivičnjake i ravnaju tucanik za 100 metara biciklisticke staze... pridržavaju lopate... Da ne širim, sve je kod nas tako...
 
Rayan Air je privatna kompanija, koja zna da joj niko neće dati ni eura ako sama ne zaradi, pa se bori... kako ima let za 1€ ?? Pa najskuplje je sedište koje ostane prazno, ako ga da za 1€, putnik će možda platiti prtljag, skoro sigurno uzeti vodu... Što bi Fata rekla u onom vicu - dva po dva, nakupi se... Air Serbia je “velika”, pa joj je ispod časti da se mlati za par eura, kad je tu država da da...

Loša organizacija, kao i kod svakog javnog preduzeća. Bahato rukovodstvo koje ne razmišlja ekonomski... navešću primer:  gledam danima kako menjaju cevi i asfaltiraju ulicu kod mene, troje radnika sa bagerom vec nedelju dana stavljaju ivičnjake i ravnaju tucanik za 100 metara biciklisticke staze... pridržavaju lopate... Da ne širim, sve je kod nas tako...
 
Rayan Air je privatna kompanija, koja zna da joj niko neće dati ni eura ako sama ne zaradi, pa se bori... kako ima let za 1€ ?? Pa najskuplje je sedište koje ostane prazno, ako ga da za 1€, putnik će možda platiti prtljag, skoro sigurno uzeti vodu... Što bi Fata rekla u onom vicu - dva po dva, nakupi se... Air Serbia je “velika”, pa joj je ispod časti da se mlati za par eura, kad je tu država da da...

Vreme je poslužilo, imali smo četiri uspešna letačka dana. Na dan je naleteno oko 20-tak sati na 6 jedrilica i preleteno oko 1000 km. Sutra pada kiša. Zatvaranje u subotu. 
 
 
 
     
 
    
 
p.s. Dopunski zadatak: Naći zagonetni predmet. Mala pomoć, obratiti pažnju na 01:24