Leaderboard

Ali: atisi udata ???? TRI RECI U JEDNU, da ne pominjem aso i neboli. Koliko nepismenih vidjam po netu pocinjem da mislim da je to postala fora pa i pismeni koriste aktivno.

Retiro park Sve u svemu i ukratko u jednoj rečenici - grad je bolesno dobar i prelep. Sent from my SM-G950F using Tapatalk

Idemo dalje. Odvojilo smo po jedno popodne za posetu poznatijih i većih mesta, Jelsa i Vrboska, Grad Hvar i jedno veče za Stari Grad. Inače smo često išli zbog nabavke u hipermarket u Starom Gradu zbog dobrih cena, ali u sam centar grada samo jednom. Do nedavno sam mislio da su Grad Hvar i Stari Grad jedno te isto, a ne dva grada udaljena 30-tak km jedan od drugog U prilogu je mapa, uz napomenu da ovo nismo, kao što već rekoh, obišli u jednom danu. Ali kako nemam mnogo materijala (kriv sam, lenj sam ), ja ću to spojiti: Koristan info ako neko planira posetu, besplatnog parkinga nema nigde. Tačnije privatni apartmani imaju svoje, dok se na javnim površina svugde plaća. Cene su u proseku oko 1e/h, dok su celodnevne nešto povoljnije (5 ili manje za ceo dan). Organizovanih parkinga sa rampom i naplatom ima na svakom ulazu u centar mesta na gl. putu, tako da se lako pronalazi. Parkiranje pored puta za "samo da skoknem do trafike" nepreporučljivo jer redari vrebaju na svakom koraku. Vrboska, jako simpatično mestašce sa marinom za manje jahte i prostranim plažama (koje nisu u samom mestu, već pored). Zovu je mala Venecija zbog dugačkog i uskog zaliva koji je premošćen sa nekoliko mostića. Tu smo posetili plažu Soline i to je jedina plaža koju smo obišli na severu ostrva. Ukratko (ali bez fotografija), lepo uređena, šljunkovita, organizovan parking, šetalište, kafići, restorani, borova šuma, u zalivu.... ali nas nije ostavila bez daha, suviše podseća na gradske plaže na obali i čovek nema osećaj da se nalazi na ostrvu, a tu je i neizostavna velika gužva... no, ko šta voli, bitno je da ima za svakoga po nešto. Slična situacija sa plažama je i u Jelsi, tamo je navodno pesak, ali nismo bili... Malo fotografija živopisne Vrboske: Nastavljamo do Jelse. Kao i Vrboska, Jelsa se takođe nalazi na ravničarskom tlu (retkost na ostrvu). Ona je nešto življa zbog prekomorske veze sa Makarskom i Bolom na Braču, česta je destinacija za jednodnevne ekskurzije. Upravo je Jelsa i jedino mesto na Hvaru koje nam je od ranije poznato, baš zbog ekskurzije iz Makarske , sad već davne 2015. Ona je i centralno mesto kulturnih dešavanja ovog dela ostrva, recimo baš je u ovo vreme bio Jazz festival, a to je samo jedan u moru brojnih dešavanja tokom sezone. Nažalost fotografija za reportažu nemam mnogo, većina koje sam pravio su za porodičan album. Grad Hvar. Mesto sa kojim mnogi poistovećuju celo otrvo pa im je prva asocijacija na Hvar skupoća. Grad Hvar jeste skup. Toliko skup da stanovnici ostrva godinama ne odlaze do njega, iako je to najveći grad i administrativni centar (ali je trajktna veza sa Splitom u Starom Gradu, a ne ovde). On kao da je u drugoj državi, češći su natpisi na stranim jezicima, a na ulici, u radnjama, na kasi itd. vam se uopšte niko ne obaća na hvratskom, prvo Engleski, pa odmah potom Francuski ili Nemački ako ih čudno pogledate To je grad rezervisan za svetski džet set i to je to, to je pravac koji su izabrali. Posle glavnog trga, pravac na tvrđavu iznad grada zbog panoramskog pogleda. Do trvđave se ide prvo uskim uličicama starog grada strmim stepenicama, a potom stazom kroz prijatan hlad sa blagim usponom. Ulaz u tvrđavu se plaća (deca gratis), ako se dobro sećam, oko 7e, što i nije tako strašno i vredi svaku kunu. Opšti utisak je da je sve besprekorno čisto i sređeno do perfekcije. Atmosferi dodatno doprinose turisti, koji nisu horde Kineza, nego većinom mladi ljudi i zapadnih krajeva, veoma lepo odeveni i kulturni... drugačije je, sve odiše kulturom i elegancijom. Po povratku sa tvrđave, na rivi gužva, puno mladih ljudi, kafići prepuni, čuje se ulična svirka, jahte usidrene.... prelepo.... ali SKUPO. Čega god da se čovek dotakne je u prosku 3-5x skuplje nego u ostalim mestima. Najveći šok za nas je bilo malo parče pice od 10e dok u restoranima nismo smeli ni pogledati cene, već se po samim ulazima koji šljašte od luksuza videlo da to nije za nas... Odlazimo puni utisaka. Vredi posetiti, pa makar i samo prošetati kao mi. Mesto koje je uz Dubrovnik (koji je i dalje neprevaziđen) na mene ostavilo najjači utisak na HR primorju. Ovime i završavam reportažu, ubaciću još tri noćne fotografije Starog Grada koji je nepravedno izostavljen kako u reportaži, tako i u našem putovanju. Jednostavno nismo imali dovoljno vremena i on je ostavljen za jednu kratku večernju šetnju i kupovinu suvenira. Totalna je suprotnost u odnosu na Grad Hvar, nije tako skup i ekskluzivan, ali je svakako lep i vredan posete. Nadam se da sam uspeo malo da vam dočaram atmosferu na ostrvu Hvaru E da, ipak je ovo auto-forum, pa je pitanje šta se najviše vozi na Hvaru Pa imam utisak je najviše Italijana (imaju direktnu vezu iz Italije) a oni voze šta drugo nego Fiat 500 i 500L... Rent a car su uglavnom kabrio VW bube i skuteri, lokalci voze sve od Nive do Golf dvice (zbog terena), a turisti najčešće SUV-ove. Toliko...

Par slika auta: I trenutna zanimacija: Oil Accumulator Can

Po silasku sa trajketa u Sućurju razočarenje. Žena mi preti ubistvom, okruženje jadno, prljavo. Put katastrofalan, ne mnogo oštećen, ali krivudav i uzan, bez ivičnjaka i zaštitne ograde, mimoilaženje na "taman". Negde na pola ostrva, ne bih se mogao setiti tačno od kog mesta, počinje civilizacija. Penjemo se na planinu, put nov, širok, sa dosta krivina i dalje, ali veoma zabavan za vožnju zbog odličnog kvaliteta, pogled neverovatan, priroda neverovatno lepa, odmorišta na svakih par km sa vidikovcima.... i tako sve do kraja, do svih većih mesta: Jelse, Starog grada, Grada Hvara... Jedna sličica sa jednog od odmorišta, bolje da stavim svoju lepšu polovinu, nego svoju fotografiju Kod Jelse se isključujemo sa glavne hvarske magistrale za jug ostrva gde su mesta Ivan Dolac, Zvala, Sv. Nedilja itd. Prolazimo kroz jednotračni tunel sa naizmeničnim propuštanjem. Dug 1.5 km smatra se remek delom i velika je atrakcija jer izgleda kao da je ručno isklesan. Fotografije nemam nažalost. Za ovaj tunel ja volim da kažem i da je jedna vrsta vremeplova, pošto vas sa druge strane čeka sasvim dugačiji prizor sa netaknutom prirodom, uskim putićima, malim selima u kojima je vreme stalo, zatim vinogradi, maslinjaci, lavanda i ruzmarin. Kao da više nismo na istom ostrvu Primer puta na južnoj strani, selo Pitve ako se ne varam: Mi smo bili smešteni u malom naselju između Ivana Dolca i Sv. Nedilje. Nema saobraćaja, nema buke, ma nema ni kafića, samo čista priroda, prečisto more, zvuk cvrčaka i miris bora i lavande Ljudi jako prijatni, niko ne zaključava aute i apartmane, stvari se ostavljaju na plaži i terasi.... Malo fotografija samog mesta, plaže i okoline.... Kako me mrzelo da stalno nosim dslr, nešto je i telefonom fotografisano, a nešto opšte nije fotografisano Mesto gde smo bili smešteni, Bojanić Bad: Plaža Jagdna, 1km udaljena od nas, tu je već nešto veća gužva zbog kampa i beach bara, ali priroda je i dalje nestvarno lepa, a voda isto kristalno čista. Možda nisam merodavan, obišao sam većinu Jadranskog mora, nešto severnog Egejskog i Jonskog, ali ovakvo more još video nisam. Teško da će bilo šta posle ovoga biti isto. PS ovo je telefonom pa su boje malo neukusne, a kvalitet loš. Otprilike je to to što se tiče plaža. Sve su plaže lepe ovde na jugu, neke su komercijalizovane, neke ne, ali nama nije bilo do obilaska, bili smo zadooljni sa ovime što smo imali "ispred nosa" Mi smo generalno nespremni došli na ovakvu destinaciju. Ovde su kajak, daska ili gumeni čamac "must have" zbog gomile uvala i špilja. Ima dosta toga i na obali interesantnog poput crkve u pećini iznad Sv. Nedilje, vidikovca na najvišem vrhu Sv. Nikola, gomile staza za šetanje / lako planinarenje, ali mora se nešto ostaviti i za sledeću godinu. U sledećem postu ću prikazati onaj civilizovaniji severni i zapadni deo ostrva

Ali PICASSO

Vratih se sa puta pre desetak dana, a kako me još uvek drže utisci, odlučih da napravim malu reportažu. Lepo se posložiše kockice ovog leta (redovan posao + privatni posao + stari godišnji + novi godišnji), pa se nakon putovanja u junu ( Vodice kod Šibenika ) ukazaza prilika za još jedno putovanje do mora krajem avgusta. Da budem iskren, pre samog puta smo planirali odlazak na Lefkadu ( nikad nismo bili, tako da je još uvek na listi "obavezno obići" ). Uspeo da uklopim godišnji, krenusmo da gledamo Last minute ponude, ali međutim, da ne dužim, ono što naše agencije nude pod lažnim Last minute ponudama nismo mogli nikako da uklopimo, ni zdravim razumom (nerealno visoke cene za loše apartmane), ali ni terminom (morao bih skratiti odmor za 3 dana zbog povratka na posao). Na nagovor supruge ponovo došla Hravatska u uži izbor, ali kako tamo već imamo loših iskustva u jeku sezone u vidu nenormalnih gužvi i bukae, odlučismo se za ostrvo Hvar, pa još južni deo, gde možemo imati mir i tišinu (bar tako kažu, ovo nam je prvi put). Naravno apartman našli direktno, bez posrednika, po ceni duplo nižoj od one za Lefkadu, ali to je druga tema, da krenem ja sa putem. Krećemo, nedelja uveče, planirana već dobro oprobana ruta preko Bosne. Međutim, tek se tada setih da nisam uzeo zeleni karton Ne rizikujemo, ko zna da li posle ponoći može da se podigne granično osiguranje na samom prelazu, idemo okolo. U prilogu je mapa naše rute: Znači većinom magistrala, AP samo od Đakova do Siska. Do Đakova fantastična magistrala, lokalci voze 120, ja nešto manje, a kako ne bih bezveze išao skroz do Zagreba pa se vraćao, sa AP-a silazim kod Siska i nastavljam prema D1... U Sisku radovi i zastoji, a potom, kroz ova manja mesta do uključenja na D1, obnovljena magistrala, brzo se prolazi, policije nigde, gužve nema.... na prvu gužvu nailazima na potezu pre i posle Plitvičkih jezera, a kasnije opet nigde nikoga i tako do Knina. Brzo se vozi, lokalci 120-130 sigurno, ja opet u strahu malko sporije :D. Od Knina do Splita nešto jači saobraćaj, ali i dalje ništa strašno. Bez preterivanja, ovom rutom do Splita se stiže za 8h, nek je 9 sa pauzama. Međutim tu dolazi do problema. Mi umesto da smo hvatali trajekt iz Splita, držali smo se prethodnog plana (kao da dolazimo iz Bosne) da se na trajekt ukrcavamo u Drveniku za Sućuraj, pa onda još 60 km vozimo po samom ostrvu do destinacije. Razlika u ceni trajekta je poprilična ALI!!!! Nama je od Splita do Drvenika trebalo 3h Gužve dole su neverovatne, stoji se u koloni, jedva se pomerali. Trajekt čekali 2-2,5h ... išli su na svakih pola sata, ali smo na red stigli tek kod petog. Vožnja trajektom tek nešto duža od pola sata, a zatim po ostrvu, opet u koloni, do finalne destinacije putovali 2h. Kada se podvuče crta, put je trajao 16h.... neverovatno!!! U prilogu ruta u povratku preko Bosne: Ako nemome znači informacija, na samom GP-u može da se kupi granično osiguranje i ono nas je stajalo 20e za minimalnih 7 dana (mislim da je oko 35KM ali zakidaju na kursu onako baš fino)... Neću mnogo o povratku, ali recimo da ni ta ruta vremenski nije ništa kraća. Ja ne mogu da verujem da se toliko sporo vozi po Bosni kad su ovakve gužve... Nije mi prvi put, već sam nekoliko puta koristio istu rutu, ali sam izgleda imao sreće pa nisu na čelu kolone bila tako spora vozila kao sada. Da li je vredelo napornog puta, JESTE Ali o tome ćemo u nardnom postu malo kasnije, neka ovo ostane kao uvod... i jedna fotografija našeg debelog fiće u trajktnoj luci u Drveniku:

Pored zivog Sopota ti si letovao tamo

Videh one tigar all season pre neki dan u Beogumi.. Nekako mi vise deluju za slikanje nego za voznju, previše plastično na oko.

Tigar. All season.

Posle malo više od 20.000 kilometara od montiranja ovih guma, sledeće leto sigurno prednje idu pozadi, već se vidi solidna razlika u trošenju guma. Nisam merio u mm (mogu sutra), ali generalno UHP2 na teškoj 159-ki sa malo jačom nogom na gasu teško da će pregurati koji kilometar više od 40k. Meni je taj broj kilometara, onako, ok jer guma koja se ne troši i ne drži...

Pošto bi me mrzelo da odjednom postujem sve slike i da pišem naširoko, lakše mi ovako iz segmenata, svaki dan po malo [emoji4] Za početak, kad se gađa neka promocija kod Air Srbije, 3 noćenja u dobrom hotelu sa doručkom i povratni let mogu da se izboksuju za 300€, pa čak i koji € manje. S' tim da može da se iskombinuje rani jutarnji let nedeljom i kasni večernji let sredom, pa je to 4 cela dana za razgledanje sa pomenuta 3 noćenja. Utisci od prvog dana - prava metropola, velik grad, prelepa arhitektura. Solidno prljav, opušaka svuda po ulicama, konzervi bačenih u žbunje, papirića... veoma kulturni u saobraćaju. Jezik (meni) prelep, ljudi gotivci i otvoreni, spremni da se i sa strane uključe ako treba neka pomoć u konverzaciji. Fiata Tipo i ovde ima baš dosta na taksiju, mogu se videti često i kao civilni. Simptomatično je da su svi do jednog karavani [emoji4] Ono što je mene apsolutno fasciniralo za početak je njihova Chorizo kobasica - ja u životu nisam tako dobru jeo [emoji3] Hronološki idu Plaza Mayor, Plaza de toros, Puerta del Sol, Plaza de Cibeles, Gran via. Nastaviće se... Sent from my SM-G950F using Tapatalk

Krunja ? [emoji23] Kvalitet iz daljine se pozna

Nonijusi neki toplokrvni.

Nuvolarijeva Grand Prix Cisitalia Iako je njen plamen trajao kratko, tek nekoliko godina, Cisitalia je ostavila neizbrisiv trag na italijansku automobilsku industriju i automobilsku strast kao takvu. Ova kompanija osnovana je 1946. godine pod punim imenom Compagnia Industriale Sportiva Italia, a sa namerom da iz svojih postrojenja u svet pušta elegantne i brze trkačke automobile. Prvi projekat osnivača Pjera Duzija bio je Cisitalia 202, revolucionarni automobil koji je zauvek izmenio sportske automobile i preokrenuo čitavu industriju svojim izgledom. Zahvaljujući inženjerskoj genijalnosti Karla Abarta i kreativnosti Batiste Farine, Cisitalia 202 je postala najuticajniji proizvod italijanske industrije, te stalni eksponat u njujorškom Muzeju moderne umetnosti. Pored malenih dvoseda, Cisitalia se koncentrisala i na jednosede koji su pratili istu filozofiju, ali prilagođenu drugom tipu trka. Naime, inicijalni model D46 predstavljen je 1946. godine i njegova osnova bili su Fiat 500 i Fiat 1100, dok je dizajn potpisao legendarni Dante Đakoza. Model D46 je imao motor zapremine 1.1l sa 62 konjske snage, dok je mehanika bila kombinacija dva pomenuta automobila i modela 508. Ono što je D46 činilo kompetitivnom bili su njeni vozači: Tacio Nuvolari, Pjero Tarufi, Rejmond Somer i Luj Širon. Dve godine kasnije Cisitalia predstavlja model D48 izrađen u samo jednom primerku upravo za Nuvolarija. Ljubaznošću porodice Lopresto, Nuvolarijeva Cisitalia D48 stigla je u Beograd na 24 sata elegancije, zajedno sa trofejem koji je italijanski as osvojio pre tačno osamdeset godina. Tako, Taciov duh je ponovo bio prisutan na krugu oko Kalemegdana, a sećanje na Veliku nagradu Beograda i dalje živi uz režanje motora i miris spaljenog benzina. Autor teksta: Đorđe Sugaris Autor fotografija: Miloš Nikodijević preuzeto sa - autoslavia.com

Retka slika na kojoj se moze videti kako yugo-divlja zver pije vode. Kazu da neki fotografi nikada za zivota ne dobiju pravu priliku da uslikaju ovo...retki oni kojima se posreci. Kao onaj sto sto je ispucao 50000 snimaka kako bi snimio onu pticicu kako dodiruje kljunom vodu. E to je to

SUV skuplji auto, skuplje odrzavanje a ti ostanes SUV

Otprilike tako, bar koliko se secam... Kao sto rekoh, iz Splita malo jace od 40 EUR za auto (7 EUR za odrasle), iz Drvenika 15 EUR za auto (2 EUR za odrasle). Eto i sam si video , a na GP kod Metkovica ljudi znaju da svisnu na zvezdi u koloni. I da, za ovo drugo - pisao sam ranije: Medjugorje posecuje i dosta stranaca, pa zna da bude guzva kao sto si video. Zato ne ides direktno ka Mostaru (imas tuda i dosta krivina po nizbrdicama dok se spustis u grad). Nego se u Citluku na trouglu odvojis desno i picis ravno sve do ispred Zitomislica. Tu jedino imas jedno 3-4 km serpentina, spustas se i prelazis preko Neretve. Levo na magistralu i pun gas prelepom deonicom uz Neretvu ka Jablanici i Konjicu. Mali off, preporuka ako nisi, a prolazis kroz autenticni Konjic - obavezno poseti Titovo atomsko skloniste na par km od grada. Poznato i po kodnim imenima "ARK-D0" (Atomska Ratna Komanda) i "Istanbul". Ocuvano je do najsitnijih detalja, a jedan je od 3 najskuplja izgradjena objekta u bivsoj Jugi (posle podzemnog aerodroma "Zeljava" i ratne luke "Lora"). Sto dovoljno govori kakav se velelepni vojni objekat krije na par stotina metara ispod zemlje u svom najdubljem delu.

Imamo komentar meseca^

Trajektom iz Splita imas cca 40 km do Starog Grada na Hvaru, a cena "Jadrolinija" trajekta, u sezoni, za auto je nesto jace od 40 EUR. Dok je iz Drvenika do Sucuraja trajektom samo 6 km (15-ak EUR za auto). Ali si tvojom "iznudjenom" dolaznom rutom, imao pomenuto drndanje od Splita do Drvenika oko 90 km, pa opet "nazad", po krivinama po Hvaru. Na sve to zestoke guzve u sezoni, narocito oko Omisa, Makarske, ali i manjih turistickih mesta duz jadranske magistrale (iako je duze, lokalci cesto preporucuju koriscenje AP "Dalmatina" koja je zato i napravljena kroz zaledje). Plus cekanje trajekta, nije ni cudo da si se toliko navozao . Sto se tice granicnog prelaza kod Metkovica (pravac uz Neretvu ka Mostaru ili tvoj povratak) takodje u sezoni znaju da budu zestoke guzve, pogotovo vikendom kada i lokalci iz blizeg okruzenja navale. Kome odgovara taj pravac, uvek preporucujem GP Crveni Grm, na kome uvek budes maltene prvi na rampi, bez ikakve saobracajne guzve kroz dalmatinsko zaledje. Fotke su super, vec kad ih pogledas mirise na cetinare i so . Taj deo Dalmacije je meni licno prirodom mozda i najlepsi deo cele jadranske obale. Apsolutno se slazem za utisak kada dodjes u Sucuraj, ceo taj pocetak ostrva deluje pomalo neugledno. Imam fotku samog istocnog spica ostrva, na kome je svetionik sa stalnom posadom. Ko bi rekao da ce iz ovoga "iznici" najduze ostrvo na Jadranu (oko 70 km), najvisim vrhom od preko 600 mnm, sa tako bogatom istorijom, autenticnim primorskim gradicima i prelepom prirodom, morem, plazama...: Na slici ispod, Sucuraj je sa leve strane (plovidba izmedju Hvara i Peljesca), u pozadini kopneni masiv Biokova i Drvenik, Zaostrog, Podaca.... Druga slika je pomenuti pocetak istocnog dela ostrva: Ostavljao sam davno par fotki i putopis na temi o bivsem autu... Pa cu se, kada zavrsis, nadovezati sa nesto svojih slika sa Hvara (konkretno Jelsa) i Braca, plaze Zlatni Rat itd...

Zbunjen jer mi se sve nesto cini kako citam da...

Rasni konji pod haubom

Vala bas, a za mene su i spoj nespojivog. Na sve to, u poredjenju sa modelima nad kojima su "nakalemljeni" niti imaju performanse na putu, niti van njega, ne retko Crossover bude cak i tanji sa ponudom prostora... A dobijes upravo ovo sto kolega kaze - u startu skuplji auto, sa skupljim odrzavanjem i delovima, vecom potrosnjom... Na sve to, u celoj farsi oko ekologije i dizelasa, forsiraju se veca vozila, sa vecim zagadjenjem, koja zauzimaju vise mesta... Ali je "moderno" (po meni kljucno) i lako se u njih ulazi - potrosacko drustvo.... Uticaja sigurno imaju i sportski geni i modifikovana Small platforma prethodnika:

@francuz69 na žalost, mLogo ih je. Što ti kažeš, izgleda je fora biti nepis-men (Romski super heroj)

Irena, prenete pohvale drugu posto za dobre slike naravno da nisam ja zaduzen Axic, lepo je sto si naglazio da je auto Hvala Francuz, a sta ti kao ne znas koliko moze da razvije

@andreja.micovic

Neki i koriste...

Vozio se u taksiju i solidno vuče do cca 100 km/h. Koliko sam upratio po obrtajima prve 3 brzine su kratko proračunate. Inače većina ih je 1.3 Multijet.

Sedan ima za trunku bolji handling Verovatno bas zbog toga sto je to 'original'

https://passenger-car.tigar-tyres.com/products/tigar-ice/ tigar sa spike-ovima Za severno trziste

A interesantno, opet u Turskoj ne videh ni jedan jedini SW . Ima hatch-eva ali redje, gro su Aegea sedani, posto je kod njih prica tako i pocela. Tj. kao "Project 356" ili "Project Aegea" u sedan varijanti, predstavljen na sajmu u Istanbulu, cini mi se u maju 2015. Pa je tamo prodaja tog modela pocela kalendarsku godinu ranije nego u Evropi. I opet suprotno trendovima (obicno ide kontra), iz sedana razvijaju hatch sa kojim, kasnije i uz SW, zajedno nastupaju u Evropi.

Odlicne slike. Odlican putopis.

[emoji23] Послато са SM-J330F помоћу Тапатока

Hvala To je razlika po Goglu, u praksi je i manja... da to kažem ovako, u HR se vozi 20% preko ograničenja, a u BIH 20% ispod ograničenja Lep je put kroz Bosnu, obično je prava uživancija vozati se tuda, ali trenutno sam pod lošim utiskom zbog gužve (nismo prelazili 40-50 km/h), pa jednočasovnog čekanja kod tunela iza Zenice zbog radova... mnogo stresno... tako mi se ovaj put zalomilo

Druže, TAXI ranje je profi posao, za profi posao ti treba dobra guma, a to wintera i nije, niti može da bude za te pare. Tigar je za ne zahtevne korisnike, budžet guma. Koliko para toliko muzike. Imam prijatelja koji kupi nove prednje gume ove godine, vozi ih jedne zime, i sledeće godine ih stavi na zadnje točkove a opet kupi nove za prednje točkove, stare gume prodaje.

Slobodane, lepo si ti ovaj auto sredio.

Klik ovde: https://www.fiat-lancia.org.rs/forum/index.php?/topic/40123-fiat-bravo-16-16v-marea-16-16v-raste-temperatura-ne-podiže-do-radne-temperature/ Gubi tečnost jer ti curi mali hladnjak, zato voda kod nogu suvozača, kao što si već rekao da je to slučaj. Mehurići u boci nakon što ugasiš auto su ok (kao što vidiš na onim linkovima), ako baš duuugo ostanu nakon gašenja motora možeš da probaš sa drugim čepom na posudi. A, podizanje temp. preko pola, pa vraćanje kad ventilator upali drugu brzinu, pa opet podizanje i tako u krug...sve je zato što ti ne radi prva brzina ventilatora jer je ta druga (koja se pali kad temp. pređe pola) ustvari zaštitna i pali je komp direktno (videćeš kad pročitaš linkovanu temu).

Dušan Borković vozi Škodu Fabiju Evo R5 na Srbija reliju u Vrnjačkoj banji Srpski automobilista Dušan Borković biće prva zvezda međunarodnog 52. Srbija relija, najznačajnijeg automobilskog takmičenja na našim prostorima, koje se održava od 27. do 29. septembra u Vrnjačkoj banji. Trka će biti vožena na brzincima: Mrka stena, Kriva reka, Župa, Boturić, Goč, Stanišinci i Beranovac. Ovom trkom Borković se vraća na Srbija reli, na kom je debitovao 2008. godine, a koji se boduje za Evropski reli trofej, Balkanski reli trofej, Šampionat Bosne i Hercegovine, Šampionat Bugarske i Nacionalni šampionat. ''Godinama sam priželjkivao da se vratim na Srbija reli, i drago mi je da su se sada stekli uslovi da se pojavim na ovom prestižnom takmičenju i ponovo vozim reli trke koje su moja velika ljubav. Pomno sam pratio šta se dešava u reliju, godinama bio promoter ovog takmičenja i evo me konačno i kao takmičar. Dolazim sa pobedničkim ambicijama i potrudiću se da se trofej vrati u Srbiju posle skoro 30 godina. Uželeo sam se domaće publike i siguran sam da će mi biti vetar u leđa. Ovo je za mene veliki izazov s obzirom na to da nisam vozio reli 10 godina i da sam ga u čitavoj karijeri vozio samo nekoliko puta. Reli se smatra najzahtevnijom auto disciplinom i kraljicom ovog sporta'', rekao je Borković na konferenciji za medije koja je upriličena u Vrnjačkoj banji, gradu domaćinu ovogodišnjeg relija. Srbija reli se održava još od 1967. godine i ima sve veći broj učesnika iz regiona i Evrope. ''Sudeći po do sada pristiglom spisku učesnika mogu da kažem da će konkurencija biti izuzetno jaka, ali to mi daje samo dodatni adrenalin. Za suvozača ću imati Igora Markovića, višestrukog šampiona među suvozačima, a snagu mi daje i činjenica da ću voziti po meni najbolji reli automobil Škodu Fabiju Evo R5. Specijalni ispiti su veoma dinamični, kombinacija tehničkih i brzih delova, sa dosta promena ritma vožnje. Za dobar rezultat posebno će biti važno dobro odraditi nove specijalne ispite Župa i Boturići, kao i najduži specijal Kriva reka'', dodao je Borković. Po rečima organizatora do sada je prijavljeno 50 posada iz Srbije, Bugarske, Mađarske i Rumunije. Poslednji pobednik iz Srbije na ovom takmičenju, koje je tada nosilo zvaničan naziv YU reli bio je Vićentije Savić sada već daleke 1992. godine. preuzeto sa - Auto Blog

Novi Renault Captur na sajmu u Frankfurtu Thierry Bolloré, glavni direktor Grupe Renault, i Laurens van den Acker, izvršni potpredsednik odeljenja za dizajn, na Frankfurtskom salonu automobila su predstavili novi Renault Captur, najnoviju verziju najprodavanijeg gradskog SUV-a, prodatog u više od 1,5 miliona primeraka u 90 zemalja širom sveta. Renault Captur, najprodavaniji automobil u segmentu već sedam godina, potpuno je obnovljen i sada je još sigurniji, prilagodljiviji, sa više mogućnosti personalizacije i sve to u nikad privlačnijem ruhu… Sve te odlike su osnov njegovih globalnih ambicija, pre svega na kineskom tržištu. preuzeto sa - Auto Blog

Kada admir zabrani bacanje forica vezanih za Alfu.. ovako se osecam

evo upravo sad zavrsio tehnicki za deltu. vizuelni pregled vozila, slikano vozilo, slikana sat, gume dimenzije, kocnice i izduvni gasovi... kazu sve uredu, sedite tu jos 15min... nista kugle, spone, prepone, ramena, grudi i dupe i sisEEee...