Leaderboard

Na ovu temu cu samo izneti iskustvo iz Austrije. Naime, moj prijatelj (Austrijanac) je, po savetu nekog "naseg" strucnjaka, vratio kilometrazu na svom autu i prodao ga. Kupac je nesto verovatno posumnjao ili jednostavno hteo da proveri i otisao u firmu gde je uradjen poslednji tehnicki pregled i saznao da je auto tada imao cca 100 hkm vise nego kada ga je on kupio. Radilo se o cifri od 4500 eura. Kupac ga je, naravno, kontaktirao i zatrazio 1500 eura nazad. Moj prijatelj mu je ponudio da vrati auto a on njemu pare. Nisu se dogovorili jer je kupac rekao da "njemu auto odgovara ali ne vredi te pare (4500 e). Posle nekoliko dana, kontaktirao ga je advokat koga je kupac angazovao i predlozio da nesporazum rese dogovorom ili ce on biti prinudjen da preduzme pravne radnje koje podrazumevaju tuzbu i prijavu poliiciji za prevaru. Samo, sada se cifra popela na 2500 eura (1500 za obestecenje kupca + 1000 za advokata). Sta mislite kako se zavrsilo ? Jednostavno, sporazumo, auto je prodat za 2000 . Tako to funkcionise u drzavama gde je pravni sistem efikasan i gde ostecena strana nebi godinama cekala na presudu. Kod nas je to drugacije i osteceni cesto predju preko toga jer nemaju volju ni novca da se cimaju po sudovima u narednih par godina.

Posle dve titule, 22 pol pozicije, 23 najbrža kruga, 32 pobede, 97 podijuma, 314 trka, 1.899 bodova Fernando Alonso je završio karijeru u Formuli 1. Nakon 17 godina u najbržem cirkusu sveta ostao je utisak da je Španac mogao i morao mnogo više. Vozeći za Minardi, Reno i Meklaren u po dva mandata, te Ferari, Alonso je stekao status jednog od najtalentovanijih vozača u istoriji F1. Međutim, mnogi će reći da je bio baksuzan i da je uvek imao loš ''tajming'', jer su sva četiri tima za koja je vozio imala neke od najgorih sezona u svojim istorijama dok je Španac bio u kokpitu jednog od njihovih bolida. Debitovao je 2001. u Australiji, prvu pobedu zabeležio je 2003. u Mađarskoj, poslednju pre čak pet godina u Španiji, a oprostio se u Abu Dabiju 2018. Bio je najmlađi šampion u istoriji F1 i najmlađi dvostruki šampion i rekorder po broju osvojenih bodova, dok mu te rekorde nije oborio Sebastijan Fetel. Svoje vozačke veštine je u međuvremenu dokazao pobedom na legendarnoj trci 24 časa Le Mana, a uz trijumf na VN Monaka postao je jedan od samo 13 vozača koji su pobedili na dve od tri trke koje čine ''Trostruku krunu'' motorsporta. To su između ostalih uspeli još Džim Klark, Mario Andreti, Emerson Fitipaldi, Žak Vilnev, Huan Pablo Montoja, a s obzirom da će karijeru nastaviti u Indikar seriji, imaće šansu da slavi i na Indijanapolisu 500 i tako se priključi legendarnom Grejemu Hilu kao jedinom vozaču koje je pobedio na sve tri trke. Blistav početak Nakon solidne debitantske sezone u Minardiju, 2002. je bio test vozač Renoa i to mu je bilo dovoljno da ubedi čelnike francuskog tima da otpuste Džensona Batona kako bi otvorili prostor za Španca. Već u drugoj trci je opravdao poverenje postavši u 21. godini najmlađi osvajač pol pozicije u F1 najbržim krugom u Maleziji. Na istoj trci je stigao do prvog podijuma u karijeri i već tada nije bilo sumnje da prisustvujemo stvaranju novog šampiona. Usledila su još dva dva podijuma, a onda i prva pobeda u karijeri. Na 13. trci sezone u Mađarskoj, Alonso je stigao do drugog pola u karijeri. Za razliku od Sepanga, Španac je na Hungaroringu dominirao od prvog do poslednjeg kruga donevši Renou prvu pobedu u F1 posle dve decenije. Pritom je u 22. godini postao najmlađi pobednik neke trke u istoriji F1. Dve godine kasnije Alonso je dovoljno sazreo i definitivno dokazao šampionski karakter. U pitaju je bila trka na Imoli gde je Španac zabeležio jednu od najvećih pobeda u svojoj karijeri. Veliki Mihael Šumaher ga je uprkos mučenju Ferarija sa novom proizvođaču guma pratio u stopu, bez milosti je jurio mladog vozača Renoa. Međutim, Alonso je zadržao hladnokrvnost i odoleo napadima Nemca u poslednjih 12 krugova. Španac je u međuvremenu još jednom pokazao raskošan talenat koji poseduje upravo u duelu sa najtrofejnijim vozačem u istoriji F1. Dogodilo se to na čuvenoj Suzuki, kada je neverovatnim manevrom zadivio svet obišavši Nemca sa spoljne strane u teškoj krivini koja je išla na levu stranu. Bio je to poslednji znak početka rađanja nove ere F1. Čovek koji je srušio Šumahera sa trona Nije omanuo pa je tri trke pre kraja sezone krunisan na Interlagosu kao najmlađi šampion u istoriji F1 sa 24 godine i 58 dana starosti. Alonso je trijumfovao ispred Kimija Raikonena u bržem Meklarenu i tako okončao petogodišnju dominaciju Šumahera i Ferarija. Već sledeće godine opet je pokorio F1, nakon spektakularnog obračuna sa Šumaherom. Posle dominantnog otvaranja sezone Španca, Nemac je uzvratio sa pet pobeda na sedam trka i izjednačio se po broju bodova. Međutim, Šumaher je odustao na pretposlednjoj trci u Japanu i bilo mu je potrebno čudo u Brazilu. Nije se dogodilo, iako je imao pol, jer mu je u ranoj fazi trke otkazao motor, pa je izostao dramatičan foto-finiš sezone u kojoj Alonso trijumfom ispred legende F1 potvrđuje svoju vladavinu. Sve to je najavilo spektakularan nastavak karijere Alonsa od koga su brojni analitičari očekivali da nadmaši rekord Nemca i postane najbolji vozač svih vremena. Međutim, uprkos prelascima u Ferari i Meklaren, Alonso više nikad nije dostigao taj nivo, zbog čega je i ostao onaj već pomenuti osećaj da nije ostvario koliko je mogao i morao. Imao je još nekoliko blistavih momenata, poput Singapura 2010. kada je jedini put u karijeri na istoj trci osvojio pol, zabeležio najbrži krug i pobedio, zatim Malezije 2012. gde je krenuvši sa devete pozicije maestralnom vožnjom po mokroj stazi stigao do pobede. Iste godine je ostala upamćena trka u Valensiji u kojoj ga je bukvalno rasplakao spektakularan preokret i pobeda na domaćem terenu iako je krenuo sa 11. pozicije. Usledili su periodi dominacije Red Bula i Mercedesa, pa Alonso više nikad nije dobio novu šansu da se okiti titulom. Šta bi bilo, kad bi bilo Nekoliko stvari je obeležilo put kojim se kretala Alonsova karijera, da su se dogodile drugačije, neke su mogle da ga ostave bez titule, dok su ga druge možda koštale novih trofeja. Jedna od tih stvari je gore pomenuta Suzuka 2006. Nakon žestoke borbe sa Špancem, Šumaher je imao titulu u svojim rukama. Bio je najbrži na treninzima, osvojio je pol i suvereno je vodio, da bi mu odjednom zakazao motor. Prvi put posle dosta godina otkazao je Ferarijev agregat. To je omogućilo Alonsu da drugim mestom odbrani titulu, pa će Ferarijevi navijači često reći da je do nje došao samo zahvaljujući sreći. Sa druge strane, sâm je možda sebe saobotirao u idealnoj situaciji u kojoj je lako mogao da osvaja titule i u naredne dve sezone. Kao najmlađi dvostruki šampion 2007. stiže u veliki Meklaren. Međutim, nije uspeo da kontroliše svoj temperament izgubivši živce zbog ambicoznog timskog kolege debitanta u F1. Luis Hamilton je odmah počeo da se nadmeće s njim, da bi prešao granicu tokom kvalifikacija u Mađarskoj kada nije ispoštovao dogovor i propustio ga. Alonso to nije mogao da ignoriše pa je sabotirao kolegu onemogućivši mu još jedan krug, dok je on osvojio pol. Španac je navodno zapretio Meklarenu da sabotira Hamiltonu trke ili će otkriti javnosti detalje špijunske afere sa Ferarijem. Sve to je značajno uzdrmalo još uvek nedovoljno iskusnog vozača koji cele sezone nije ličio na sebe. Uprkos tome je imao isti broj bodova kao Hamilton, ali više nije želeo da vozi s njim u istom timu. ''Beži'' nazad u Reno i pravi verovatno najveću grešku u karijeri i skupo platio za to. Dobio je priliku da možda sve nadoknadi već 2008. godine, ali je opet krenuo pogrešnim putem. Imao je ponude Honde i Red Bula tog leta, ali je on izabrao Ferari. Svi znamo šta se kasnije dogodilo. Dok se italijanski velikan u narednim godinama mučio da napravi konkurentan bolid, Honda je kasnije kao Bron GP osvojila titulu, a nakon toga Red Bul pravi jedan od najbrži bolida u istoriji F1 i omogućava četvorogodišnju dominaciju Sebastijanu Fetelu. Našao se Španac u poziciji da osvoji treću titulu 2010. goidne, bio je lider šampionata uoči poslednje trke u Abu Dabiju, se je išlo po planu, a onda je odlučio da ode ranije u pit-stop kako bi preduhitrio konkurenta Marka Vebera. Međutim, po povratku na stazu ''zaglavio'' je iza Petrova u Renou, samo je trebalo da ga obiđe da osvoji titulu, ali uprkos ogromnom trudu i brojnim pokušajima nije uspeo, pa je Fetel osvojio trofej. Nakon pet neuspešnih godina 2014. je odlučio da je vreme za novu promenu i novi povratak u Meklaren. Naravno, ispostavilo se da je to bila još jedna velika greška. Ferari jeste bio iz godine u godinu sve manje konkurentan, ali loš Alonsov potez bio je Meklaren, jer je britanski gigant napravio veliki promašaj saradnjom sa dobavljačem motora Hondom jer japanski agregati nisu bili pouzdani. U tom slabašnom Meklarenu Alonso je sa vremena na vreme pokazivao svoj raskošan talenat, pa se postavlja pitanje koliko bi bio konkurentan moćnom Mercedesu u sadašnjem Ferariju. Nažalost, nećemo saznati jer se zasitio Formule 1. Štaviše, razočaran je trenutnim stanjem u najpopularnijem automotor takmičenju. ''Ono što se sada dešava u F1 nisu stvari zbog kojih sam želeo da postanem vozač. Napustio sam F1 jer mislim da je to sada slab šou. Pričamo šta će da se dogodi na stazi, o svađama i radio porukama. Mogao bih da napišem prvih 15 pozicija na sledećoj trci, sa možda samo nekoliko promena u plasmanu. Teško je prihvatiti koliko je sve postalo predvidljivo. Pronalazim više zadovoljstva u drugim trkačkim serijama", objasnio je El Nano svoj odlazak iz F1. Crtice koje su obeležile Alonsovu F1 karijeru Dva puta je krunisan na Interlagosu iako nikad nije pobedio na Velikoj nagradi Brazila. Jedini je Španac koji je osvojio pol poziciju u trci F1, pobedio na nekom Gran priju i naravno koji je osvojio F1 šampionat. Statistički, da je osvojio samo 11 bodova više, imao bi pet titula šampiona F1. Dva su mu nedostajala 2007, pet 2010, te četiri 2012. Ove godine je postao prvi vozač koji je bio brži od timskog kolege u svim kvalifikacijama za 21 trku u kalendaru. Ukupno je prešao 83.846 kilometara samo u trkama F1, dakle dva puta je obišao zemaljsku kuglu ne računajući brojne treninge, kvalifikacije i testove. Samo jednom je imao manje bodova od timskog kolege na kraju sezone u 17 godina. Postavio je pet F1 rekorda i sve ih je nadmašio Fetel. Jedini je od 33 penzionisana šampiona F1 koji je poslednju pobedu zabeležio pred domaćim navijačima. Preuzeto sa b92.net

Voli narod da vidi auto napucan opremom, urednu servisnu istoriju, dobre gume, felne, sve ključeve na broju itd... ali neće da plati, već ide logikom da ubija cenu na trivijalnostima itd. Velika je razlika između dva auta istog godišta ali održavanog i neodržavanog. Kupac to osporava da bi platio manje a prodavac ističe da bi izvukao uloženo. Jednostavno Kupac rizikuje zarad uštede da izgubi dobar primerak a prodavac da proda u bescenje samo da ne bi gubio na ceni. Znam samo jedno, ko god ne žuri i ima stepljenja, proći će bolje i kao prodavac i kao kupac.

Ne moze ni tako jednostrano da se gleda. Kako ti mozes da budes siguran da su delovi menjani originalnim? Glavni problem je sto se vecina maksimalno izbezobrazila i samo se gleda ko ce koga da zavrne. U zadnje vreme sam se dosta uputio u problematiku i sad bi me bilo strah da kupim auto od nekoga koga ne poznajem. Prevare na sve strane...

Jedno je da pricas sta je tebi dovoljno, a drugo je kad pricas da ima sve osim tempomata

Dule izgoreo, smišlja odbranu, a ne bi me čudilo da u narednim postovima ima prelep primerak nekog automobila... (ne bi bilo prvi put).

E samo si dokazao sta nas standardni kupac zeli. Kupio si krs koji je neispravan jer si imao dobru cenu. Pa zar to nije zelja naseg kupca da dobije jeftino a sredice usput sta ima da se sredi? Sto nisi uzeo savrsen auto kakav u Srbiji svi traze i platio ga posteno? Eto vam ljudi dokaza sta i sami kupujete a ovamo velike priče o kvalitetu i kako bi platili posteno dobar auto. Eto kola ima jako dobrih ali vama ne odgovara cena nego bi da ih uzmete po ceni najveceg krsa sa oglasa. E pa ne moze.

Jedna stara fotka,puna uspomena [emoji3] Послато са LG-M250 уз помоћ Тапатока

Bio sam uporan (mada je naporno) i procitao sve postove na ovoj temi. Svodi se na uporno opravdanje vracanja kilometraze i osporavanje misljenja da je to ispravno i neophodno. Koliko je meni poznato, to odavno nije dozvoljeno ni po nasim zakonima i tretira se kao prevara jer se kupac svesno dovodi u zabludu. Po nemackom zakonu prodavac je duzan da kupcu prijavi nedostatke ako su mu poznati. Neki to i rade pa cete cesto na oglasima videti da su ostecenja slikana u krupnom planu ili da stoji u opisu kakav problem ima auto. Posto i tamo gro trgovine automobilima drze Arapi, Grci, Turci, Albanci i ostali sa ex yu prostora, ta praksa je uglavnom prica iz nekih proslih vremena i ima muljanja i te kako. Na nama je, kada kupujemo da otvorimo oci i ukljucimo zdrav razum i tako izbegnemo da budemo prevareni. Ogromna razlika je sto se tamo tzv potrosacka prava lako i brzo ostvaruju za razliku od Srbije gde je to prakticno nemoguca misija. To je razlog vise da otvorimo "cetvoro ociju" kada kupujemo ovde. Sustina price je da prodavac NE SME da vara kupca. Ja mogu biti "neuka stranka" ali to ne daje pravo prodavcu da mi proda vozilo sa laznim podacima. Verujem da bi neko uporan lako na sudu dobio parnicu i obestecenje u svoju korist. Samo sto bi verovatno trajalo toliko da bi mu preselo. Inace, ovo "naivno" objasnjenje da je to marketinski potez da bi se privukao kupac da pozove telefonom je prica za malu decu. Nazovimo to pravim imenom, to je PREVARA i nista drugo ne moze biti.

Ja sam isto pobornik kupovine "našeg" auta, pre nego sa placa. Pa kad uđeš na sajt polovni automobili, izabereš u filteru šta ti treba i opciju servisna knjiga, odmah se broj ponuđenih modela smanji i do 70%. Naravno , ima tu falsifikovanjih servisnih knjižica, ali se sve može proveriti, pa i to. Ne kažem da nema i dobrih polovnjaka i na placevima, mada je najbolja varijanta otići preko i kupiti. Kad sam letos video kakvog je Audi A3 uzeo moj prijatelj direktno iz švajcarske, dovezao ga lično, kupio preko oglasa od privatnog lica tamo, sve mi je bilo jasno. Da ne pričamo o tome da je sa vlasnikom otišao u servisni centar gde je auto održavan da se uradi komplet dijagnostika i proveri tačna kilometraža. U Srbiji je stavio samo nove zimske gume i uradio mali servis. Letnje gume dobio nove. Cifra je skoro ista kao da je ovde kupio isti taj model sa placa sa vraćenom kilometražom, upitnom servisnom istorijom itd. Dakle , bez velikog servisa još 30000km, bez skrivenih mana, i što je najvažnije, prava kilometraža i prava servisna istorija i miran san. Što se Duleta tiče. Kapiram šta čovek i zašto piše, iskreno, njegova stvar. Jednostavno čovek pliva u tim vodama kako najbolje ume. Čak više poštujem likove koji rade kao on nego li auto placeve koji rade baš na veliko. Sa jedne strane, čim se pipne kilomettaža na automobilu, to je prevara i to je činjenica a sa druge strane u moru svega što se nudi kod nas od automobila iz uvoza itd, mislim da je Dule sasvim korektan lik. Ne poznajem ga lično i nismo sarađivali, ali koliko sam upućen u njegovu poslovnu politiku iz iskustva drugih ljudi, ja bih bez problema kupio auto od njega, nebitna je kilometraža. Imajte na umu, da slični pojedinci koji rade prodaju polovnjaka iz inostranstva, pa i domaćih, mogu da vas zaviju u crno , finansijski bez da trepnu. Navešću primer golfaVI, koji je ostao bez komplet menjača na putu od placa do kuće. I to nije bilo sve. Koštalo je novca i živaca, prepucavanja itd. Tom vlasniku (mom kolegi) je najmanje bilo u tom momentu do toga dal je kilometraža prava.

Realno svi znamo ko je Juraj, i svi ga realno gledamo, i jeste u pravu da treba biti oprezan kada koristis tempomat jer tada pada paznja vozacu... Ali brate, ako sam upalio tempomat da bih odmorio nogu, onda je necu sigurno dodatno umarati ovako

Doslo je vreme da predstavim svoje drugo,da ne kazem novo prevozno sredstvo.Ukratko 2.0 150ks,od opreme jedino sto nema a mozda mi nekada zatreba to je tempomat,mada lako se to moze ugraditi. Model sa 5 brzina,naravno zeleo sam sa 6,ali posle par prica servisera i otpadasa,ne zalim.5 je duža nego na libri, mada relativno retko putujem ap.Sto se BMW tice,auto uzet od stare prijateljice calove,tako da znam da nije lupan i kako je odrzavan.4 kljuca,odmah po kupovini,uradjen mali servis,posto je ona menjala lanac pre 4meseca,to nisam morao da radim.Ugradjena android tipska multimedija i led sijalice.Zamenio pozadi diskove,plocice i paknove iako je moglo 20k to da gura,ATE stavljeni,napred su takodje ate,al njih je vlasnica menjala skoro.Od ulaganja mi je ostalo farbanje prednjeg branika,ne mogu da gledam ovu crnu ogrebotinu. P.S sto se felni tice ove su ostale za zimski set

a kad si ponistio trip comp? ako si ga neposredno pre toga resetovao moze i zbog toga.

@Fanste Postoji mogucnost, taj tockic je u stvari samo jedan obican potenciometar. Ja menjao kod mene jednom, davno. Moze da se zameni, samo ti treba isti takav. Ja sam ga imao vec, sa starog radija iz Lybre, posto sam ga jednom vec menjao, ali ne znam da li tako nesto ima novo da se kupi... Mozes da odneses radio u bilo koji servis koji se bavi tim vrstama popravki, pa ce ti oni reci da li ima nov takav potenciometar, ili ces morati da juris polovan.

@Flex West je bio sponzor MeklarenMercedesa i onda su zabranili reklamiranje cigareta,u početku samo u nekim zemljama,posle i skroz. Umesto West piše ima vozača napr. Kimi ....

@nole@ Sad sam bas pitao drugara...imao je isti ovakav kao tvoj. Kaze bolje da ga das nekom audiofilu ako imas nego da ga prodajes. Bio je profi u svoje vreme..a i sad je tata! Alpine je to...on ga je koliko se seca platio preko 400 evra.

Aaaa West cigare. Secam se da sam kao klinac kupovao caletu. Sent from my SM-G950F using Tapatalk

Moje iskustvo sa Balkanom je pozitivno - kod njih sam kupio prethodni A4 (to je bilo 2014.). Uredno su mi poslali pdf dokumentacije sa licitacije - tu se videla km auta, stanje (slike), oprema i slicno. Auto sam kupio sa 164000 i vozio nekih 40000km bez problema. Uredno se cujem i sa momkom koji je auto kupio od mene - ni on nije imao problema do sada.

Ne brini se direktore, znamo da nas neces zakinuti

Extra![emoji41] Ove cigarete bile u trendu Послато са LG-M250 уз помоћ Тапатока

Većina neće jer su original servisna knjiga i prava kilometraža obesmisljene kategorije pri kupovini polovnjaka. Za to imamo da zahvalimo "postenim" prodavcima koji već skoro 2 decenije rade kako hoće. Čast izuzecima.

Videćemo tog naslednika 500L iz Kragujevca,mali a veliki i još terenac(SUV)...Možda je to deo rešenja...pa ga ameri prepakuju jeep [emoji6] ...

Kad dođem kući, slikam jaknu [emoji4] Sent from my SM-G950F using Tapatalk

Montirane zimske gume i skinuta kuka.

Jedna od opcija za ograničeno minimiziranje rizika velike km kod starijih polovnjaka, jeste i kupovina od "prvog vlasnika u Srbiji"

Hamilton ga je upropastio. Umesto da pokaže u bolidu McLarena da je bolji od klupskog kolege (ili je možda video da to ne može, pa je zato ''potrčao'' da ucenjuje ceo tim, čime je faktički sam sebe izbacio), i tako pokaže gde je kome mesto...on je od tima to tražio...i to najgori mogući način. Da je drugačije uradio, možda bi put koji je kasnije usledio za Hamiltona ustvari bio put za Alonsa, pa bi umesto vozača koji je nakako uvek dolazio u velike timove kada za to vreme nije, dolazio baš kad treba.

Marea nije imala, dok Croma ima tempomat i sve ovo što je Juraj naveo u klipu - skontao sam kad sam Cromu vozio kući nakon kupovine. Pošto je ovo auto-forum, saznanja o automobilizmu su nam iznad proseka u odnosu na ostale, pa nam je ovaj klip možda donekle i suvišan i nepotreban....da ne kažem i komičan. Ali ima ljudi kod kojh će izazvati WoW efekat i oduševljenje o novim saznanjima u oblasti bezbednosti saobraćaja (da se izrazim kao Okanović).

Slazem se, ali zasto ne moze da ide u paraleli? Ne vidim zasto Alfa Giulia/Stelvio uticu na to da Punto ne dobija zasluznog naslednika recimo... Kontam s neke druge strane mozda, zasto je Punto ubijen. Kad imas da pazaris Tipo za 10.990, zasto bi ti isti brend nudio manji auto za iste pare, a za manje pare ne mogu da idu, nema smisla... Ali opet, moje neko misljenje je da Fiatu treba da nudi normalne aute B i C segmenta, a pride od svakog da bude neki krosover/suv. Ne znam, verovatno postoji neki razlog zasto je to tako, ali mi je kao ljubitelju brenda, neshvatljivo da jedan Fiat koji postoji preko 100 godina, ne moze normalno da konkurise korejcima, koji su do prekjuce pravili komedije od automobila...

@Dezurni Ostadose samo dugmici od coveka koji je zario i palio sa HGT-om ...

Ne posustaju nego pucaju na premium segment, Alfa i Jeep. Citaj, veci profit

2006, model za 2007, ma nebitno je godiste. Pricam o stanju generalno.

Javlja gresku i za relej i za svaki grejac pojedinacno. Blinka lampica grejaca, ispisuje se poruka "Preheat Fault" na boardu, uz dodatni zuti trougao. Imamo posebnu temu o grejacima na JTD, pa mozes tamo detaljno da pogledas. Na osnovu svega sto si napisao, deluje mi da je problem sa samom LED u tabli, mozda je samo lem u pitanju... Koliko sam shvatio, tebi se uopste ne pali lampica cak ni pri inicijalnom cekiranju sistema? Da ne kopam po netu, znam da imam svoj video, motaj na 0:47 i vidi kako to treba da izgleda na ispravnom JTD: Mozda da se otkloni uzrok problema, ako postoji ? Imamo posebne teme i za ASR i za grejace, koristi Search foruma, za Stila je sve do detalja objasnjeno za ovih 10 godina. A jedan od ciljeva foruma je i edukacija i da budemo bezbedniji na putu (bar ja tako gledam), a ne da gasimo lampicu zbog tehnickog pregleda. Sta ako ti sutra zatreba ASR ili ne daj Boze ESP, ciji je ASR sastavni deo...?

Kod nas i voda teče uzbrdo. sa TT

Zašto @totti spominješ?? On se nije javljao. Još....

kad @Milutinac zajuni...ne, ne mere, ne moze, ne i NE!!! aaaaaaaaaaaaaaaahahahaahaaahahahahahaahahaha

Sent from my 3310

@YUgisa razumem ga. Ipak mu je potrebno malo mekše vešanje. Znaš kako je na njivama...

i 90ih i 10 godina kasnije

Nije blesav da ne skonta šaltanje između 1.100 i 1.800 obrtaja Sabiva, sabiva. Sabio tri protokomera do sada

a gase Fiat marku polako kad im zagusti, opet ce vaskrsnuti Fiat Punta da iz izvuce iz gova*a kao sto je to bilo 90-ih proslog veka

Glavni razlog je bilo kakva sloboda medija, pa čak to bila i jedna, dve, emisije na nedeljnom nivou.

Srbin koji je "okusio" diktatorsku Severnu Koreju Mihailo Ivanović, srpski fudbalski trener, jedan je od onih koji su uspeh u fudbalu stekli tako što su bili odvažni i upustili se u avanturu u koju niko nije. vanović iza sebe ima izuzetno zanimljivu karijeru – vodio je Voždovac, Smederevo, OFK Beograd, Budućnost iz Podgorice, a onda je rešio da ode u Severnu Koreju. Odlaskom u Severnu Koreju ispisao je nove stranice svog života, ali i srpske istorije, barem što se trenerskog posla u toj zemlji tiče. Za samo sedam meseci u Pjongjangu osvojio je nekoliko nacionalnih trofeja. Ivanović je pričao za VICE o tome kako je raditi, ali i živeti u Severnoj Koreji, i kako sve to tačno izgleda u toj ne mnogo poznatoj zemlji za Srbe. "Postoji jedan čovek, bivši bokser Fahrija Šekularac, koji već godinama intenzivno sarađuje sa sportskim klubovima Južne Koreje. On je došao u nekakav kontakt sa čovekom koji je zaposlen kao šef za odnose sa inostranstvo u sportskom društvu '25. April', izvesnim pukovnikom Kimom, i pukovnik Kim mu je tražio fudbalskog trenera. On je preporučio mene, a dodatna preporuka stigla je i od Branislava Mora, odbojkaškog trenera koji je takođe radio u Severnoj Koreji", kazao je Ivanović. Ivanović ističe da se sve jako brzo odigralo, ali da je, pre svega, otišao tamo iz finansijskih razloga. "Sve se brzo odigralo.U petak sam krenuo avionom za Peking, gde su me sačekala dva čoveka iz ambasade Severne Koreje, smestili me u hotel i rekli mi da se sutra ujutru leti za Pjongjang. Međutim, uveče su došli i rekli mi da se put odlaže za ponedeljak, jer taj pukovnik Kim, koga sam ja posle i upoznao i sa kojim sam blisko sarađivao, ima neka posla u Kini. Na kraju su mi javili da ipak idem sam, i tako sam u ponedeljak stigao u Severnu Koreju. Otišao sam jer eto, moja situacija je u tom momentu bila takva da je bilo dobro otići negde – zbog finansija, da ne lažem. A kad sam prihvatio, odmah sam se zapitao, šta sam ja to prihvatio, gde ja to idem, pa ne znam ništa o tim ljudima. Uostalom, znate već šta se priča o Severnoj Koreji ovde". Srpski trener kaže da je za odlazak u Južnu Koreju imao podršku porodice, a zatim otkriva šta ga je prvo frapiralo po dolasku u tu zemlju. "I pitam ti ja tako njega (prevodioca) odmah, je li, kaži mi, koji smo, gde smo, kakvi smo, kakvo je prvenstvo...a on će meni, pa ovde nema prvenstva. Ja u čudu. Kako bre nema prvenstva? Što su me zvali? A on mi objašnjava, ovde se igraju turniri – šest puta godišnje. Vi ćete se spremiti, mi smo višestruki šampioni tih turnira, i kaže mi – od tih šest, mi u proseku uzmemo pet. Iste večeri ja se vidim sa Morom, i za večerom ga pitam, 'Moco, ti si ovde već neko vreme, kako se igra ovde fudbal?'. On, iskreno, kaže – Miki, nemam pojma, ne gledam to uopšte. Moja prva utakmica je za deset dana, i ja sednem prvo sa trenerima u stručnom štabu da vidim šta je i kako je. Inače, bivšeg šefa ostave u štabu, što se ispostavilo kao greška – ljubomora radi, znate, i videlo se da je on od prvog dana bio protiv mene. Ali, trudio se da bude korektan, jer je on ipak potpukovnik, pa ne valja da pokazuje nedisciplinu mimo čina". Ivanović otkriva kako stvari funkcionišu u Severnoj Koreji, čak i u fudbalu. "25. April je vojni klub, i svo osoblje kluba, od igrača do uprave, su – vojnici. Neki fudbaleri su vojnici, kapiten je potpukovnik, ima tu mnogo majora među igračima, moji pomoćnici su sve oficiri...lekar je vojni lekar, sve je vojska. I oni svi žive u sportskom centru 25. April, koji je...pa ’ajd da ne preteram, ali kao neki omanji grad. Tu ima dvesta terena, hala, sala, stambenih objekata...tu svi oni žive. Na prvom treningu, ja spazim na tribinama onog njihovog NBA igrača kako sedi", kaže Ivanović. Naišao je na otpor i kod pokušaja da promeni taktiku, a tokom prvog meča u 25. Aprilu sačekalo ga je jedno veliko iznenađenje, koje se dobro završilo po njega i ekipu. "Pitam ja njih, šta igrate vi? 4-4-2, kažu. Dobro, ja ću to da promenim u 4-3-3, jer sam video na prvih par treninga da ja imam igrače kojima će to pasovati. A oni – oni su bili protiv toga, čak je i taj pukovnik koji je glavni za fudbal bio protiv, ali ja sam im rekao, ja ću to da igram i tačka. Dođe i ta prva utakmica, i to na stadionu 'Prvi Maj' koji prima 114 hiljada ljudi. Neverovatan, ma, neverovatan stadion! I tu dođe desetak hiljada ljudi, što nama dole deluje kao da ih ima sto, ali nema veze. Ja promenio sistem, mi dobijemo 2-0, i još i penal promašimo za treći gol. Lagano. Završi se utakmica, tek ja vidim, neko silno radovanje, neki pehari se dodeljuju...cimnem ja ovog mog prevodioca, je li bre mali, šta je ovo? A on će meni, pa ovo je bilo finale. Ej, finale! Pa što mi nisi rekao, pitam ga ja. Kaže, zabranili su mi da ti kažem da se ti ne bi nervirao, da ne upadneš u frku...znaš, kako to prva utakmica pa odmah – finale. Ali dobro, završilo se to kako je trebalo. Ja sam se brzo nametnuo jer sam odmah napravio rezultat, i jer je taj moj eksperiment, nazovi, uspeo. Osim trenera, koji su bili u gardu, svi su bili zadovoljni, pa sam ja posle i držao predavanja oficirima, oni su bili oduševljeni. Na kraju smo dobili skoro sve utakmice, samo smo igrali nerešeno protiv reprezentacije". Kako to obično biva u režimskim zemljama, nacionalni sastav ima prioritet u svakom pogledu. "Reprezentacija vam je tamo odvojeni entitet. Oni vam uzmu igrača i to je to, ne vrate ga do daljnjega. Oni svi žive zajedno godinu dana, treniraju zajedno, ne mrdaju. Meni su odmah uzeli dvojicu najboljih.Inače, selektor je u to vreme bio Jern Andersen, Norvežanin sa nemačkim pasošem, tako da ja nisam bio jedini stranac u severnokorejanskom fudbalu. On mi se stalno žalio kako ne može da izdrži tamo. Mislim da je na kraju i otišao odatle", jasan je Ivanović. Po rečima Ivanovića može se zaključiti da u Severnoj Koreji nije baš katastrofa kao što se prenosi u evropskim medijima, ali da je ipak većina priče o diktatorskom režimu tačna. "Ja sam sedeo u jednom kafiću tamo svaki dan, kafić je radio 24 sata. Predivan kafić, u jednom tržnom centru, na spratu. I kad sam se malo zbližio sa tim osobljem, oni su se malo otvorili prema meni – inače su malo rezervisani svi oni, znaš. I pitam ja njih, jel’te, jel’ dođe neko recimo u tri ujutru? Oni kažu ma da, kako da ne. Mislim, ne bude puno al’ bude ljudi. Pitam, jel’ stranci? Pa ne samo stranci, dođu i naši – mahom studenti.Na ulicama, džipova koliko hoćeš. Novih vozila. Nije, nije sve to tako...mislim, jesu oni malo zatvoreni. I da, okupirani su Vođom, tj. Maršalom. Opsednuti. Tamo postoje dva TV kanala, dnevno emituju od pet do jedanaest uveče. Ali, u tih pet-šest sati programa, on je na ekranu četiri sata. U sve se razume. Kad se priča o sportu, on to dobro zna. O raketama, to najbolje zna. Poljoprivreda, i on to zna. On tu nešto objašnjava, ljudi zapisuju, tako to nekako izgleda", navodi 66-godišnji Srbin. U Severnoj Koreji nije zabranjeno komunicirati preko interneta, ali jeste papreno skupo. Ivanović je uspeo i da se sprijatelji sa svojim prevodiocem, ujedno i obezbeđenjem. "Moj prevodilac je u stvari bio bezbednjak. On bi uveče dojavljivao višima šta sam radio, s kime sam pričao...recimo, ja sam tamo imao mobilni internet, čega inače nema u Severnoj Koreji, ali su ga meni namestili. Sećam se, ja pitao prevodioca jel’ može nešto da se sredi, da ne budem baš mimo sveta. On kaže – videćemo. Za par dana, dovede mi nekog njihovog malog tehničara, on me povede u neki hotel, smesti me da pijem kafu i kaže, sad sačekaj, ja idem da rešim to.I pijem ja kafu dobra četiri sata, a ovaj se vraća, daje mi telefon i kaže, ok, sad radi. Samo, inače, tamo se sve to papreno plaća – čak se i Vajber i Votsap naplaćuju. Uzmeš prelistaš srpske novine, proćaskaš sa nekime preko mreža, i ode četrdeset dolara na dan. E, tako ti ja jednom dođem u situaciju, šalju mi ovi moji iz Srbije drugari na Vajber neke bezobrazluke, kad eto ti ga za neki dan prevodilac kaže, znate, one slike što vam stižu iz Beograda, ne biste to trebali da gledate...ja se kao pravim lud, ma koje slike. A sve znaju. Posle, kad sam se zbližio sa ovim prevodiocem, uhvatim da ga zaj***vam malo. U deset uveče kad dođu kuvar i kelner, on ode da spava, a ja mu kažem – čekaj bre, pa jel’ moraš večeras ili ujutru da im šalješ izveštaj, sedi malo. A on se nasmeje pa kaže, pa mogu i ujutru. Pa šalji onda ujutru, ko ga je*e, odmori bre...", kroz šalu je rekao Ivanović. Srbin u Južnoj Koreji – po pitanju jezika prošlo je onako kako je očekivano. Ipak, Ivanović je na originalan način uspeo da se izvuče iz bilo kakvih problema. "Shvatio sam jako brzo da ne mogu da im popamtim imena, meni je sve to bilo slično. I onda se setim – naučim ja njihove brojeve, od jedan do dvadeset, i onda pred svaki trening ih postrojim i svakome dam dres sa brojem, i kažem im – ti si danas sedmica, ćilibon, devetka je kubon, petica obon, i tako dalje. I onda, kad je utakmica, ja viknem – ćilibon! I sedmica se odmah okrene. Naučio sam i par onih osnovnih termina, levo, desno, brže, napred, nazad. Snašli smo se već. Karantin je doživotan, i ne samo za nas. Ostale ekipe su civilne, ali i oni žive u odvojenim sportskim centrima", kazao je Ivanović. Problemi u prevelikom broju mečeva postali su evidentni veoma brzo. Previše priprema, mečeva i ostalih zadataka za fudbalere negativno su uticali na njih, a srpski stručnjak nije mogao da samo sedi i gleda. "Malo više neljudski! Ja sam posle objasnio njihovom predsedniku fudbalskog saveza, kod kojeg sam jednom prilikom bio na prijemu, da to ne može tako, upropastiće fudbalere. U stvari, oni su već upropašteni. Ne možete ništa da napravite u fudbalu ako vam igrači rade pripreme šest puta godišnje – njihova muskulatura je uništena, kosti su im slabe. Oni se nenormalno povređuju – šest puta pripreme, znate šta to uradi telu? Prvo kamp pa jake pripreme, pa spustite trening za utakmice, pa pustite par dana odmora, pa opet utakmice, pa tako do kraja, pa onda raspust i onda – op, opet jake pripreme. Pritom, sportska medicina im je na nivou srednjeg veka. Oni nemaju najobičnije mašine za terapiju". Što se tiče interesovanja gledalaca oko utakmica, ono je postojalo, ali ne uvek i ne konstantno. "Ma da, ali samo za pojedine utakmice. Ne zanima njih kad igra 25. April sa nekim indijancima iz provincije kojima mi damo deset komada za poluvreme – pa još u deset ujutru. Ali, kad smo igrali na otvaranju renoviranog stadiona 'Kim Il Sung', gde su inače dočekali Tita svojevremeno, protiv Amrokanga, kluba ministarstva unutrašnjih poslova, bilo je krcato – više od šezdeset hiljada ljudi je došlo da gleda. Ukratko, mislim da je tu glavni problem bilo to turnirsko takmičenje, jer ko još lud dođe na stadion i onda ceo dan gleda utakmice. Glupost", istakao je "Miki". Iako je 25. April igrao dobro, do razlaza sa srpskim trenerom je došlo. Iv "Ja sam klub trenirao sedam meseci, i u tih sedam meseci, mi smo igrali sjajno – pobeđivali sve žive, osvajali sve. Samo sam jedno finale izgubio na penale. A onda, negde sredinom novembra, dođe meni pukovnik Kim i kaže – moramo sad da se dobro spremimo, u januaru idemo u Oman na svetsko prvenstvo vojnih ekipa. Ja kažem OK, međutim, posle petnaestak dana to otpadne, i ja dođem u situaciju da je ispred mene četiri meseca bez rada – novembar, decembar, januar, februar. Zime su tamo mnogo jake – naiđe sibirski vetar i to bude baš gadno, i naravno, nema treninga. Kaže onda meni Kim, vidi, četiri meseca da budeš ovde i da primaš te pare...moramo da vidimo da malo smanjiš tu platu, barem dok je mrtva sezona. A ja, nametnuo se tamo, malo se osokolio, razmišljam – ma kakvi, moliće me da ostanem. I kažem, neću. On me moli, kaže, daj bar malo, da prenesem ovima da si spreman, ovo ono...ali ja ni da čujem. Mislio sam da će ih proći, međutim ubrzo smo se rastali. I kad me je Kim ispratio na aerodrom, rekao mi je – znaš, tvoja primanja su ipak bila enormno velika za naše uslove. I tako se na kraju i ispostavi da je tu bilo dosta ljubomore – neki su bili ljubomorni na moje metode rada, a neki, bogami, eto i na primanja, koja su bila astronomska za njihove uslove. Posle sam čuo da je neki glavonja iz generalštaba, neki prilično jak oficir, išao da se žali kako je to moguće da jedan trener, civil, ima dvadeset puta veću platu od njega", jasan je Mihailo Ivanović. Do rastanka nije došlo samo iz finansijskih razloga, već su tu bili neki drugi problemi. Kako Ivanović kaže, promena koju je on izdejstvovao je bila ravna revoluciji. "Vidite, recimo, ja sam radio u vojnom klubu, pa su fudbaleri ustajali kad i vojska – u pet ujutru. Ja sam onda insistirao kod pukovnika Kima da to ne može tako, kako ja da ih spremim, oni ustanu u pet, pa doručkuju, pa trening, a utakmice popodne. Ne ide. I on izdejstvuje da spavaju do pola osam, što je bila gotovo revolucija. Kaže meni mali, bogami, ovo bi moglo da izazove probleme...vi menjate neka ustaljena pravila. To nije dobro. Ali da, ja sam tamo bio prvi strani trener, i prvi sam promenio neke zakone, neke postulate po kojima su oni godinama radili. Meni je lepo pukovnik Kim i rekao –Miki, ako si ti spreman da radiš kako misliš da treba, ti radi, ali biće problema. Ti te probleme nećeš mnogo osetiti jer te mi štitimo, ali neće tu biti baš sve kako misliš da jeste. I eto, tako je i bilo. Mislio sam da će me zvati opet, ali do toga nije došlo". Što se tiče preporuka Srbima da posete Severnu Koreju, on poručuje da mu je period u toj zemlji bio jedan od najlepših. "Mene sad da zovu, sutra bih otišao. Neka vam to bude odgovor. Ja sam radio kao trener u Kini, na Kipru, u Crnoj Gori, bio savetnik u reprezentaciji Makedonije, radio u više domaćih klubova...ali ovo u Koreji je bio jedan od najlepših perioda mog života", zaključio je Mihailo "Miki" Ivanović za VICE. Preuzeto sa b92.net

LVL Bojketova lepsa polovina

Ako se sve branše u srbiji suočavaju sa konkurencijom, godinama u nazad, što sa domaćom, što sa inostranom, zašto bi taxisti bili izuzeti od bilo čega. Koji su oni faktor da uslovljavaju bilo koga sa bilo čim? Ko su oni da blokiraju bilo šta?

Malo vise od 13000 km kod mene...lep je osecaj kada znas da si drugi...mislim drugi prdnuo u sediste. Od velikog servisa malo manje od 3000 km smo presli. Imam blago tresenje i onaj zvuk pri naglom brundanja pri naglom kocenju sa 130/140 km/h. Razmisljam o diskovima. U igri je brembo/galfer. Od bremba me odvlace komentari. Taman do sledeceg malog servisa cu doneti odluku a mozda Opelo bude zamenjen...

@totti Ma, kako da ne... Suština je da si ti zaključio da je ok koristiti svoja prava (''vaditi se'', spasiti dozvolu) ako je u pitanju prekoračenje u naseljenom mestu od 21km/h do 50 km/h (tj. član u koji je tada spadao prekršaj koji si svojevremeno napravio kad su te uhvatili na 76 km/h). Dakle, potpuno ti je ok da se koriste prava i da bilo ko spašava sebi dozvolu ako vozi po gradu do 100 km/h. Ali si isto tako zaključio da nikako nije ok da neko ko vozi 101 km/h, 102 km/h...pa sve do 120 km/h ( sve isti prekršaj), jer taj je divljak i šta tu on ima da se vadi, nego lepo da plati, da ostane bez dozvole i tačka. Poenta je ipak, da ako pravilo oko ćutanja tj. pozivanje na pravo da ne moraš sam sebe da optužiš, nekim slučajem, može da se primeni i kod nas u praksi, to spašava i one snimljene sa 51 km/h, 61km/h, 71 km/h... I to je sve što je bila svrha klipa iz starog Top Gear-a koji sam postavio pre neki dan. Ništa više od toga. Ti si ustvari odmah potrčao da obrneš teze sa pričom o 120, kao da to isto neće važiti i za 51 km/h. A, ko si ustvari ti, ili ja, ili bilo ko da procenjuje dokle je ok koristiti svoja prava, a posle koje brzine više nije ok koristiti svoja prava? Ok je napisati na Forumu šta se može po proceduri, šta se ne može, šta bi moglo da važi i sl., a, ljudi nek' sami odluče, svako za sebe. Ti si odlučio da ako te ikada snime sa preko 100 u gradu se nećeš pozivati na bilo šta, nego lepo 4-12 meseci bez dozvole, uz ostale vrste kazni. Dakle, ti si odlučio ovako. ''Jeste, kriv sam, jeo sam govna (baš tim rečima, bez moljenja). Jeo sam govna, radio sam to i to jer sam bio slep pored očiju. Kaznite me da okajem svoje grehe, da ponovo budem čovek, da stanem na svoje noge...'' Tog sa 120, kao i sve ostale (brže ili sporije od toga), Policija uvek može da kazni bez ikakvih problema, tako što postavi patrolu, zaustavi ga, tako mu utvrdi i prekršaj i identitet, i onda nema pozivanja na bilo šta.

Ja pazario od kineza celo kućište... Ovakvo je posle 3 godine korišćenja... Korektno skroz... Planiram i za rezervni da uzmem isto pošto je i taj pojeden...

Izuzetno zahvalan autic i motor. Vozim identican 2.0 HDI od 90 ks, samo poslednje serije, 2004. godiste, u Exclusive opremi (senzori za kisu i svetlo, automatska klima, lajsne u boji vozila...). Vozi se od 2009. maltene samo uz redovno odrzavanje. Jedina veca investicija, njihova takodje poznata boljka - radjena je zadnja torzija, oko 200-250 EUR, ako se dobro secam. Kvalitetno sklopljen, udoban i pouzdan autic. Tu je naravno i za tu snagu iznenadjujuce agilan HDI, koji je i vrlo ekonomican u normalnim rezimima voznje, cak i pod klimom ili opterecenjem. Meni jedino malo smeta skucen prostor u kokpitu, kako god namestim volan, kolenom udaram u deo oko kljuca i MF komandi za muziku iza volana. A nisam bas nesto visok, 192 cm. Valjalo bi da ima i jos neku pregradicu u enterijeru. Druga stvar koja mi smeta je blaga zadrska na gasu koju HDI u Citroenu ima, a probao sam ih vise. U poredjenju sa JTD koji odmah katapultira, agilniji je i blizi mom agresivnijem stilu voznje. Sve u svemu, izuzetno zahvalan porodicni autic.